На Везировом брду код Ћуприје, тамо где се поглед шири преко редова лозе и где ветар носи мирис земље и вина, Свети Трифун се не слави само по обичају – већ срцем.

Свечари Светог Трифуна и ове године су се окупили да, по старој традицији, обележе почетак виноградарске године. Уз молитву, симболично орезивање чокота и сечење славског колача, још једном је потврђено да овај обичај није тек форма, већ живо наслеђе које се преноси са колена на колено.

Посебно радује што се из године у годину све више младих укључује у прославу. Њихово присуство није само подршка старијима – то је гаранција да традиција има будућност. На Везировом брду се формирају нови виногради, подижу се нови засади, негује се винова лоза и ствара домаће вино које носи печат труда, стрпљења и љубави према земљи.

Свети Трифун је заштитник виноградара, али у Ћуприји он је и симбол заједништва. Окупља породице, пријатеље, комшије. Подсећа да је рад у винограду више од пољопривреде – то је култура, идентитет и понос једног краја.

Везирово брдо тако остаје место где се традиција не чува у тишини, већ живи – у песми, молитви, осмеху младих виноградара и у сваком новом чокоту који обећава будућу бербу.

А док год има оних који орезују лозу са вером и секу славски колач са поштовањем, биће и вина, и приче, и трајања.