Развој атлетике у Ћуприји не може се замислити без Атлетског клуба „Морава“, једног од најзначајнијих спортских колектива у Поморављу, са богатом традицијом и бројним запаженим резултатима на домаћој и међународној сцени.

Клуб је основан 1945. године, као део послератног покрета за обнављање и развој спорта у Србији. Први послератни ентузијасти, међу којима су били наставници физичког васпитања, радници локалних фабрика и ученици, поставили су темеље онога што ће временом постати препознатљива атлетска школа. Оснивачи клуба били су Славко Колар, Милан Дрндаревић – Сингер, Жарко Миленковић, Миле Стевановић – Пура и Марко Никитовић, људи који су својим трудом и визијом поставили темеље организоване атлетике у Ћуприји. Први председник клуба био је Марко Никитовић, који је ову функцију обављао до 1949. године када је клуб званично регистрован, док је дужност првог тренера обављао Славко Колар.

Иако су услови за рад били веома скромни, без савремене опреме и адекватних терена, ентузијазам и воља младих спортиста надомешћивали су све недостатке. Ћупријски атлетски клуб од самог почетка тежио је да атлетику приближи свима – без обзира на године, пол или физичке способности. Током свог развоја клуб је неколико пута мењао назив: АК „13. октобар“ (1949–1952), „Будућност“ (1952–1957), АК „Морава“ (1957–2016) и ОАК „Морава“ (од 2016. до данас).

Прва атлетска манифестација коју је клуб, у сарадњи са тадашњим општинским властима, организовао, била је Улична трка 1945. године. У то време Ћуприја је била једини град у Србији који је био члан БОРД-а уличних трка. До 1954. године атлетичари су тренирали на тзв. Вашаришту, игралишту које се налазило на простору данашње болнице у Ћуприји. Атлетска стаза је, као и цео терен, била травната и благо омеђена плитким каналом. Трке су се често одржавале у полувремену фудбалских утакмица, а о висини травнатог покривача бринули су, уместо косача, чобани и овце које су ту доводили на испашу. На тој стази своје прве кораке у атлетици направили су Славко Колар, Бане Живковић, Мика „Вла“, Милан Илић – „Бабејић“ и многи други.

Кроз године, клуб је израстао у средиште стручног и педагошког рада, место где се талентовани спортисти развијају у шампионе. Најзначајнију улогу у том процесу имао је професор Александар Аца Петровић, чије је име постало синоним за ћупријску атлетику. Као такмичар, Петровић је 1952. године освојио прву медаљу за Ћуприју, а као тренер изнедрио бројне генерације успешних атлетичара. Његова школа почивала је на строгој дисциплини, научном приступу тренингу и искреној љубави према младим спортистима. Под његовим вођством „Морава“ је изнедрила бројне репрезентативце, државне шампионе и рекордере. Клуб је 1952. године био члан Прве савезне лиге и првак “Б” програма.

Током више деценија кроз клуб је прошло на стотине атлетичара, од којих су многи постали државни и регионални шампиони, рекордери и репрезентативци Србије. Такмичари „Мораве“ више од тридесет пута освајали су медаље на Првенствима Балкана.
Међу најпознатијим атлетичарима клуба „Морава“ издваја се Вера Николић, светска и европска шампионка на 800 метара и највеће име ћупријске атлетике. Клуб је изнедрио пет европских првака: троструку првакињу Веру Николић, Драгана Здравковића, дворанског првака Европе на 3000 метара, и Снежану Пајкић, европску првакињу на 800 метара. У јуниорској конкуренцији титуле првака Европе освојиле су Вера Николић и Снежана Пајкић, док је Зора Томецић постала вицешампионка на омладинском првенству Европе, а Владан Ђорђевић заузео треће место на Првенству Европе у Одеси 1966. године.

Атлетски клуб „Морава“ дао је и бројне олимпијце и финалисте светских првенстава, као и дванаест првака Балкана, који су освојили укупно 22 златне медаље и поставили 23 балканска рекорда. Атлетичари овог клуба чак 89 пута су обарали државне рекорде, а многи су носили признања за најбоље спортисте Југославије, најуспешније младе спортисте СФРЈ и спортисте Поморавља.

Атлетски клуб „Морава“ током свог постојања добитник је бројних признања и награда: Мајске награде СОФК Србије (1983), Златних повеља са знаком Атлетског савеза Југославије и Атлетског савеза Србије, као и Октобарске награде општине Ћуприја.

Изградњом атлетског стадиона 1954. године клуб је добио свој дом – простор на којем се одржавају такмичења, припреме репрезентативаца и традиционалне уличне трке. Данас на новом атлетском стадиону који носи име прослављеног тренера Александра Аце Петровића, делује више тренажних група за различите узрасте, а посебна пажња посвећује се раду са најмлађима, који кроз школску атлетику стичу прва спортска искуства. „Морава“ је домаћин бројних локалних и регионалних такмичења  – трка, кросева, школских и државних првенстава. Захваљујући дугом континуитету, посвећености и квалитетном раду, Атлетски клуб „Морава“ остаје један од најдуговечнијих и најпоузданијих спортских колектива у Србији и региону, верно чувајући дух својих оснивача и традицију која траје више од осам деценија.