Тог 25. октобра, пре 107 годинa, после трогодишњег прогонства, српски опанак је поново закорачио у Поморавље. У јеку огорчених борби у Параћину током 24. и 25. октобра, увидевши своју немоћ, непријатељ је почео да се повлачи ка северу, напуштајући Ћуприју и долину реке Мораве. Панични бег главнине окупаторске војске пред славом овенчаном српском армијом, праћен је уништавањем главних обележја града на Морави. Тако су крвници минирали железнички мост између Ћуприје и Јовца, а готово у исто време запалили и дрвени мост у самој вароши. Стефан Стаменковић историчар и директор Установе културе подсетио је присутне да је ћупријско становништво највише пропатило од бугарске каме. Он је ракао да је Ћуприја у то време била важно железничко чвориште, да је имала две болнице и много избеглих и прогнаних лица. Првих година рата Ћуприја је у два наврата била бомбардована о чему сведоче белешке новинара, становништва, па и самог краља Петра I Карађорђевића – нагласио је Стаменковић.

Бугарски окупатири вршили су велики притисак на становништво и уништавали сведочанства о вековним насеобинама Срба на овим просторима. Многи Ћупричани послати су у бугарске логоре или на принудан рад – рекао је Стефан Стаменковић.

У раним јутарњим часовима 25. октобра 1918. године, на јужном крају вароши појавила се претходница Моравске дивизије Прве српске армије. Њом је командовао помоћни потпуковник Пешић који је на располагању имао један батаљон и једну пољску батерију са свега четири топа. Једини отпор непријатељска војска је пружила на јужном ободу вароши, код Пољопривредне школе (данашње Техничке школе) и Фабрике шећера. После савладавања непријатеља, претходница потпуковника Пешића ушла је у Ћуприју у подне, и за мање од сат времена изашла на северну страну, до Мораве, чиме је Ћуприја коначно, после скоро три године, дочекала слободу – забележено је у ратним архивама.

На споменик жртвама ослободилачких ратова од 1912. до 1918. венце су положили представници локалне самоуправе, Војске Србије и чланови борачиких организација. Опело је сужило свештенство цркве светог Ђорђа.