Једно од најзначајнијих имена југословенске и српске атлетике свакако је Драган Здравковић, човек који је својим резултатима, појавом и ставом на стази и ван ње обележио једну епоху домаћег спорта. Савременици су га описивали као борца, фанатика у завршници трке, атлетичара који не трпи да гледа било коме у леђа. Тај дух борбе, упорности и храбрости био је и остао његов заштитни знак.
Рођен је 30. септембра 1959. године у Сењском Руднику, а најраније детињство провео је у Ресавици, у рударској породици. Као и већина дечака, сањао је да постане фудбалер, све док га у првом разреду Гимназије није уочио професор Александар Аца Петровић и позвао на стазу. Не на травнати терен, него на круг око њега. Тај тренутак постао је почетак једне изузетне атлетске каријере.

У интервјуу листу Политика 1980. године, на питање о чему размишља док тренира, двадесетогодишњи Здравковић одговара:
„Замишљам себе на стази са Себастијаном Коеом. Трчимо упоредо… али у завршници, дабоме ја запињем. Дајем све од себе. И? Остављам га иза. У свету маште..“
Тада је то био Драганов свет маште. Три године након тога сан је постао јава.
Здравковић је један од ретких атлетичара који готово да је прескочио јуниорску категорију и за изузетно кратко време померио границе националних резултата. У каријери је поставио чак 18 државних рекорда, а међу најзначајнијим су: 1500 m, 3:34,85 (Париз, 1983), миља, 3:52,24 (Берлин, 1983), 3000 m, 7:40,49 (Осло, 1983), 3000 m дворана 7:54,43 (Будимпешта, Европско првенство, 1983)
Дрес репрезентације носио је 55 пута, од чега два пута за репрезентацију Балкана. Био је 12 пута првак Србије, 13 пута првак Југославије, 11 пута првак Балкана, а на уличним тркама остварио је чак 68 победа. Четири пута тријумфовао је на „Белом кросу“, по пет пута на „Кросу Борбе“ и „Кросу Политике“. Освојио је о сам златних медаља на Балканским играма у период од 1979. до 1983. године. Укупно је наступио у 364 трке, а победио 215 пута. Учинак какав има тек неколицина атлетичара у историји.

Врхунац његове каријере свакако је златна медаља на на дворанском Првенству Европе у Будимпешти 1983. на 3000 метара (7:54,73). У трци на 1500 метара освојио је сребрне медаље на Медитеранским играма у Сплиту 1979. и Универзијаду у Кобеу 1985.

Ипак, 1983. година остаће упамћена по митингу у Лондону, на стадиону „Кристал Палас“, где је остварио једну од највећих победа у каријери, тријумф над великим Себастијаном Коеом. Дан када је “млади ас” из Ћуприје остварио свој сан. Дан када је надмашио светског рекордера и самог себе. Нови југословенски рекорд – 3.35,28. Остаће забележено да је енглески ББС ту трку репризирао чак три пута, а Здравковић је касније рекао:

„Ова трка је обележила моју каријеру. Победио сам Себастијана Коа који је у то време био светски рекордер. Међутим имао сам ја много добрих трка, у Норвешкој где сам три километра трчао за 7:40,49, што је један од 50 најбољих резултата у Европи свих времена. Поносам сам на одличне трке на миљу у Берлину, трке на Олимпијским играма и многе друге, говори Здравковић.
Олимпијске игре у Лос Анђелесу 1984. требало је да буду круна његовог рада. Уместо тога, постале су почетак краја професионалне каријере.

Праву битку сваки атлетичар добија-сам!
“Несрећна афера са патикама“, један “административни” неспоразум, како су га касније називали, оставио је тежак траг. Иако се пласирао у полуфинале трке на 1500 m, оно што је требало да буде његов највећи тренутак претворило се у ситуацију која га је наметнула новинарским полемикама више него спортским страницама. Након тог пеха, ништа више није било исто. Разлозима вртоглавог успеха и пада Драгана Здравковића, су се бавили сви који можда и нису на то имали право. Повреде су само убрзале одлуку да се повуче са атлетске стазе, иако се тада по преласку у Партизан очекивало да још увек може много тога да да атлетици.

Драган Здравковић носилац је више националних и балканских рекорда, најбољи Југословенски атлетичар 20 века, заслужни спортиста Југославије, добитник златних плакета АСЈ и АСС, носилац Октобарске плакете општине Ћуприја, шест пута проглашаван за најбољег спортисту Поморавља.

Здравковић је био атлетичар који је трчао са стилом и срцем, човек невероватне тактичке зрелости и убитачног финиша.
-Велики тркач, сјајан тркач. Сјајан човек. Драган је атлетика у Ћуприји, говорила је легендарна Вера Николић.
Његове трке нису биле само борба за резултат. Биле су спортска драма, разрада и епилог напора и борбе са самим собом. Такав је остао и до данашњих дана.

Улична трка у Ћуприји: „За Драгана увек!“

Након завршене активне спортске каријере, Драган Здравковић није напустио атлетику. Наставио је тамо где је његов тренер Аца Петровић стао. Наставио је да тренира неке нове клинце, попут Алексе Милановића, Алексе Томића, Срећка Милановића, Дукадиновића и многих других.  Дугогодишњи је председник Атлетског клуба Морава, Спортског савеза Ћуприје и организатор Уличне трке.
Последњих деценија, управо захваљујући Драгану Здравковићу, Ћуприја је и даље на атлетској мапи Србије и региона обележена као место сусрета врхунских атлетичара на најстаријој уличној трци у Европи. Сваког октобра, Ћуприја у свет шаље генерацијску слику у којој се преплићу сва имена која су обележила прошлост, садашњост и будућност атлетике.

Занимљиво је да на његов позив за учешће на уличној трци, нико не каже „не“. И данас, деценијама уназад, највећа имена југословенске атлетике, његови савременици, ривали, пријатељи и поштоваоци, као и нове младе звезде, радо долазе у Ћуприју. За многе од њих, долазак на Уличну трку није само спортски догађај, то је чин поштовања према човеку који је с поносом носио име своје земље широм света.

Стари шампиони радо се сећају времена када су са стрепњом са “летећим Ћупричанином” стајали на старту трке. Млади, жељни да побију сваки дотадашњи рекорд. Данас, сви они, преваљују добру километражу, како би испоштовали свог пријатеља Цалета и присуствовали најстаријој уличној трци у Европи. Додуше, само као посматрачи, уважене званице али пре свега као дугогодишњи пријатељи. И сви кажу исто: „За Драгана увек. Долазимо и наредне године. “
Иако је током своје каријере истрчао све велике трке европске сцене, Здравковић има један посебан моменат због ког се сваке године враћа организацији уличне трке у Ћуприји, трку најмлађих атлетичара.
Док стоји на циљној линији и дели прве медаље, најчешће се осмехује више него победници. За њега је то чиста победа спорта да дете које први пут прође кроз циљ осети радост, узбуђење и понос. То је место где се, како каже, „рађају нови шампиони“.

Ту се, можда најбоље, види величина Драгана Здравковића. Његов пут од несуђеног фудбалера из Ресавице до европског шампиона, показује ретку врсту спортског карактера, оног који се не завршава последњом трком, већ траје све док има младих којима треба узор.

Ћуприја је за њега постала место сусрета генерација, место где је златна епоха југословенске атлетике добила наставак кроз уличну трку и организацију највиших такмичења државног ранга.

-Ћуприја данас атлетичарима нуди далеко боље услове но што сам их имали Зора, Вера, Снежана и ја имали. Аца Петровић то није видео као проблем, а ни ми. Трчало се по киши, снегу, блату и побеђивало. Победа на уличној трци у Ћуприји за нас “домаће” атлетичаре се подразумевала. Уличне трке у Ћуприји пратио је читав град, публика је највијала и желела да на победничком постољу види нас. И била је та додатна секунда за коју се побеђивало, присећа се Драган.

„Знам само једно. Мени је најтеже било да трчим у Ћуприји.“

Његово присуство на уличној трци у Ћуприји, даје овој манифестацији посебну тежину. Увек доступан, увек спреман да подржи младе такмичаре. Увелико најављује повлачење са места организатора трке, јер како каже време је за неке млађе.

За нас новинаре, аутора ових редова, ако новинарска етика дозволи један или два субјективна утиска, Драган Здравковић је пре свега пријатељ. Наш Цале! Човек који не живи на крилима старе славе, већ својим делима и даље оправдава свако поштовање, дато и узвраћено!

Драган Здравковић остаје један од симбола југословенске атлетике, шампион који је својим резултатима показао да истинска вредност спортисте лежи у преданости, скромности и борбеном духу. Његово име са пуним правом стоји раме уз раме са највећим атлетичарима 20. века, као доказ да је Ћуприја дала атлетици људе који су померали границе.

Драган Здравковић је засигурно један од њих!