У срцу Шумадије, у селу Милива код Деспотовца, живи и ствара уметник који већ годинама враћа живот изворним звуцима народне музике. Александар Аца Милорадовић, хармоникаш, композитор и наследник богате породичне музичке традиције, своје стваралаштво гради на чврстим темељима наслеђа, емоције и љубави према народном изворном звуку.
Када одрастате у породици које вам по рођењу дарује генетику уметника, у окружењу у коме се будите и успављујете најлепшом музиком коју природа дарује, онда је ваш музички пут зацртан пре но што сте и проходали. Окружен песмом и инструментима, Аца Милорадовић је још као дете, показивао необичан дар за музику. Његов деда, легендарни и надалеко познати и признати саксофониста Јован Миленковић Рала, у наслеђе му је оставио мелодију и завет, да инструменти “говоре” само ако се свирају душом и срцем. Данас, годинама касније, Аца кроз своју хармонику и студијски рад, наставља да прича ту исту причу – причу о коренима.

-Ако бих могао да опишем свој досадашњи музички пут, могао бих да кажем да “мој живот јесте песма”. Када неком нешто тако пожелите, а бави се музиком, схватићете да је бавити се традиционалном музиком, у времену чудних звукова, веома тешко. Свакодневно ћете се косити са личном емоцијом и модерним трендовима, инстант хитовима и тржишном експлоатацијом нечега што у својој основи, нема ни тон традиције. Ја сам одабрао да верујем да традиционална народна музика мора да живи и да још увек постоје људи који ће део своје радости и сете у њој тражити, говори Аца Милорадовић.
Зато му од свих досадашњих награда и признања, епитет уметника који истински негује и чува изворну народну музику највише ласка.

“Знам да пут који сам изабрао није лакши, али јесте вреднији. Знање и музичко образовање које сам стекао само су карике у ланцу који води ка личном уметничком изразу – оном по коме те људи памте“, додаје Милорадовић.
У свом музичком студију у Миливи, који назива својом „другом кућом“, Аца пажљиво обликује звук који спаја прошлост и садашњост. На зидовима тог простора чувају се фотографије познатих инструменталиста и певача с којима је сарађивао. Иза њега су бројни пројекти и албуми, било као хармоникаш, басиста, клавијатуриста, фрулаш, аранжер или композитор.

Посебно је поносан на сарадњу са омладинским оркестром РТС-а, као и на серијал „Моја дедовина“, за који је компоновао музику. Сарадња са Телевизијом Поморавље на серијалу емисија „Дедовина“, започела је 2019. године. Његова мелодија постала је препознатљива уводна шпица и форшпан емисије, која сликом и речју, и надасве музиком Аце Милорадовића, чува традицију и преноси причу о коренима новим генерацијама. Те исте године, у Ћуприји је на летњој позорници крај Велике Мораве одржао концерт на коме су изведене најлепе народне изворне песме. Његов албум који је издао за ПГП РТС, „Нова кола на хармоници“, садржи антологијске композиције „Деда Ралино коло“, „Одјек Шумадије“, „Ресавски воз“ и многе друге.

„Та кола нису само ноте. Она су емотивна путовања кроз време, записи о свету који полако нестаје“, каже са сетом Аца.
Недавно је завршио и албум са 20 нумера на саксофону – лични омаж деди Рали, свом учитељу и животном узору. Ресавцима се одужио и концертом током Дана српскога духовног преображења подно зидина манастира Манасије, где су мелодије одзвањале као молитва.
„Никада нисам зажалио што нисам отишао ‘преко’. Моја музика извире из ових поља, шљивика, са ресавских брда, на изласку и заласку сунца, из душа једноставних и добрих људи. Ту, међу њима, ја имам све – и песму, и мир, и дом.“