КОЛЕКЦИОНАРСТВО – СТРАСТ КОЈА ЧУВА ПРОШЛОСТ
Колекционарство је много више од пуког сакупљања старих или необичних предмета. То је страст која се развија годинама, спој знања, стрпљења и жеље да се сачува део прошлости. За некога су то старе новчанице и кованице, за другога поштанске марке, сатови, књиге, грамофонске плоче, значке, фотографије или предмети који су обележили нека прошла времена. Ипак, сви колекционари имају нешто заједничко – у предметима које други можда сматрају обичним, они препознају посебну вредност и причу.
Како се постаје колекционар? Најчешће сасвим случајно, а љубав према сакупљању предмета код многих почиње још у детињству. Временом, хоби прераста у озбиљно интересовање, а сакупљање постаје права мала потрага за предметима који недостају у колекцији.Иван Милановић из Ћуприје дугогодишњи је члан Удружења колекционара „Хореум Марги“. Колекционарством је почео да се бави још у основној школи, док је у последњој деценији овом хобију посветио много више времена и пажње. Временом се определио за сакупљање старих фотографија и разгледница. Посебно је поносан на фотографије настале у периоду од 1901. до 1932. године, међу којима су и драгоцени прикази старе Ћуприје, некадашњих зграда и објеката, али и људи који више нису међу нама. Свака од њих представља сведочанство о једном времену и људима који су оставили траг у историји града. 
Братислав Илић из Ниша већ двадесет година сакупља старине, а посебно стари новац, ножеве, бајонете и шлемове. Његов дом претворио се у прави мали музеј. Приликом набавке предмета, како каже, цена му није пресудна – најважније је да му нешто привуче пажњу и побуди интересовање. Посебно је поносан на колекцију сабљи и ножева из различитих историјских периода, од турског и аустроугарског доба до Другог светског рата.
До ретких и вредних примерака колекционари долазе на различите начине. Некада их проналазе на бувљацима, у антикварницама, на аукцијама и сајмовима колекционарства, а често их купују или размењују са другим љубитељима старина. Иза сваког вредног примерка неретко стоји дуга потрага, али и много стрпљења и истраживања.
Дејан Перовић из Горњег Милановца колекционарством се бави већ 45 година. Љубав према сакупљању предмета јавила се још у детињству, када је, као и многи његови вршњаци, почео да сакупља поштанске марке. Данас су у средишту његовог интересовања стари новац, кованице Византије и средњовековне Србије, као и одликовања. Један од посебно вредних предмета у његовој колекцији је Орден Милоша Великог, искован у свега неколико десетина примерака. Посебно место заузимају и кованице средњовековне Србије са ликом Ђурђа Бранковића, у различитим издањима.
А како се одређује колико неки предмет заиста вреди? На његову цену утиче више фактора: старост, очуваност, број сачуваних примерака, историјски значај, порекло, аутентичност, али и интересовање међу колекционарима. Посебно су цењени ретки и добро очувани предмети, нарочито када постоји поуздана документација о њиховом пореклу.
Процену вредности могу да обављају стручњаци за одређене области, нумизматичари, филателисти, антиквари, проценитељи уметнина и аукцијске куће. Ипак, искусни колекционари и сами често могу да препознају вредност неког предмета, јер иза сваке озбиљне колекције стоје године проучавања, истраживања и размене искустава. Занимљиво је да тржишна цена није увек и најважнија вредност једног предмета. Некада стара фотографија, новчић или наизглед безначајан комад папира за власника представљају успомену на детињство, породично наслеђе или део историје који не жели да препусти забораву.


Коментари