Атлетика у Ћуприји има дугу традицију а улична трка у овом граду представљала је прву, важну прилику за многе младе спортисте да осете чар тркачке атмосфере и покажу свој таленат. Многи од њих, управо захваљујући овом догађају, касније су наставили успешне каријере на стази и међународним такмичењима. Један од најистакнутијих спортиста који је свој атлетски пут уткао на ћупријској стази био је Мирослав Трле Павловић, првак СФРЈ на 3.000 метара с препрекама и вишеструки репрезентативац.

Мирослав Трле Павловић рођен је 13. фебруара 1948. године у Задру. Атлетиком се почео бавити као средњошколац, а спорт је за кратко време постао његов животни сапутник. Након завршетка активне каријере, остао је у спорту као наставник физичког васпитања у ОШ „13. октобар“ у Ћуприји, као и у школама у Сењу и Јовцу. Ученици су га волели јер је знао да препозна потенцијал сваког детета. Умео је да охрабри, да мотивише, да научи.  Такав је био и атлетски тренер. Преносио је своје знање несебично. Тренирао је многе атлетичаре, био њихова подршка, њихов узор, њихов тихи ветар у леђа.

Улична трка у Ћуприји, која је својевремено окупљала најбоље локалне таленте, била је природна прва Трлетова станица. Овде је осетио дух такмичења, прве победе и изазове који га чекају у великом спорту. Веза са овом трком и самим градом остала је трајна, јер је улична трка представљала одскочну даску за његову каснију каријеру у националним и међународним такмичењима.
Његова каријера обележена је бројним значајним резултатима: 1966. године – јуниорски првак Југославије на 1500 метара с препрекама и учешће на Европским јуниорским играма, где је у финалу трке на 3000 метара заузео десето место. Године 1967. Постаје првак Југославије у трци на 3000 метара за старије јуниоре а годину дана касније члан сениорске репрезентације Југославије.

Његова “лична карта” били су кросеви, на којима је три пута представљао Југославију на Првенству Балкана.

Дебитовао је у Шумену, да би у Атини 1967. и Скопљу 1969. године , освојио сребрне медаље индивидуално и две златне медаље као члан репрезентације Југославије.
Првак Југославије у кросу постаје 1969. године, а 1970. у Сарајеву осваја титулу сениорског првака државе у трци на 3000 метара стипл (8:47,8). Исте године осваја друго место на полуфиналу Купа Европе у Бечу.
За најбољег спортисту Поморавља проглашен је 1970. године, а од 1971. до 1973. године био је стални члан репрезентације Југославије, за коју је наступио чак 32 пута.

Мирослав Трле Павловић, није био само пасионирани атлетичар, врхунски тренер, добар наставник већ пре свега добар човек и посвећен супружник и отац. Поред многобројних пехара и медаља, његова највреднија и највећа награда је његова ћерка Соња Павловић, која је за Телевизију Поморавље говорила о свом оцу и поделила своја сећања на њега.

„Мој отац је живео за атлетику.“ Ту реченицу, коју је често понављао, знала сам напамет још као дете. За њега, атлетика није била само спорт – била је начин живота. „Атлетика је моја љубав, а стаза мој одмор“, говорио је. И заиста, није било дана да није трчао. Киша, снег, ветар, ништа га није могло одвратити од тренинга.

-Његова највећа страст био је маратон. Природно талентован за дуге пруге, годинама је градио своју снагу, стрпљење и карактер на стазама широм земље. Освајао је награде на кросевима, наступао на бројним такмичењима, а трчање дугих дистанци било је његов лични печат. Најчешће је тренирао на стадиону у Ћуприји и увек ме водио са собом. Док је он кружио стазом, ја сам из угла гледала свог тату,  великог, упорног, посвећеног и учила шта значи истрајност. Понос нашег дома била је и његова победа 1975. године, током војног рока. На Топчидеру, у трци „Трка 1000 војника“, међу чак 3000 учесника, мој отац је освојио прво место. Тај резултат био је круна његове преданости, доказ да се труд и љубав према спорту увек препознају.

За мене, он је био много више од оца. Био је мој херој од ког сам научила шта значе дисциплина и љубав према ономе што радиш, говори Соња Павловић.

Меморијал “Мирослав Трле Павловић” – успомене, дух и ентузијазам једног шампиона живе кроз сваку Уличну трку!

Улична трка у Ћуприји, представљала је важан сегмент каријере Мирослава Трлета Павловића. Трле је своје прве спортске кораке направио управо на ћупријским стазама, одакле га је пут водио до великих успеха на државним и европским шампионатима.

По окончању каријере активног спортисте, Трле је остао посвећен развоју атлетике у Ћуприји. Несебично је помагао у организацији уличне трке, као и свих осталих атлетских догађаја. Својим присуством и искуством пружао је додатни елан младим атлетичарима који су стасавали са жељом да превазиђу резултате некадашњих шампиона ћупријске стазе. Његова посвећеност и љубав према спорту оставили су неизбрисив траг у локалној заједници, мотивишући не само такмичаре, већ и целу спортску публику.
У знак сећања на њега, главна, сениорска улична трка у Ћуприји, добија име „Меморијал Мирослав Трле Павловић“, чиме град наставља традицију очувања успомене на своје спортске великане.

Трка сениора на 3.000 метара спада у најкраћу атлетску дисциплину која се убраја у дисциплине трчања на дуге стазе. Траса трке се током година није мењала, трчи се централним градским улицама са заокретом на два пункта. Трка сениора привлачи највећу пажњу код публике, јер је ово прилика да виде врхунске атлетичаре на делу. Последњих година, трка сениора постала је атрактивна такмичарима из читаве европе али и са других континената, попут Кеније. Поред домаћих атлетичара, на стартној линији су и такмичари из Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Бугарске Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне горе. У просеку на трци учествује око 30 атлетичара.

НАПОМЕНА: Фотографије су лична, породична архива Соње Павловић, ћерке Мирослава Трлета Павловића и не смеју се без дозволе власника делити и даље публиковати!