То како је некада село Влашка живело већ се заборавило и мало се ко тога сећа. Старији мештани кажу да је сиромаштво било велико. Ретке су биле зидане куће. Становништво је живело од земље која се с муком обрађивала, и понешто од заната. А занат је био корпарски. Од прућа, углавном врбе, плеле су се корпе и друго покућство. Због тога је на мајици другог Сабора народног стваралаштва одштампан баш такав симбол. Да подсећа на то време. Јер, кажу стари, то је за наук младима. Да знају од чега смо кренули и докле смо стигли.

А стигло се до Швајцарске и других западноевропских земаља. Одлазиле су читаве породице, одводиле родбину и комшије, па их сада више има у швајцарским градовима и селима него у родној Влашкој. Око три стотине педесет овде, а преко осам стотина тамо. Али, ту су када треба. Одмори, ђачки распусти и сличне „ферије“, како они кажу, доводе житеље Влашке у постојбину. Да обиђу поштеним радом стечену имовину, старе родитеље и родбину, и уживају у околини коју су сами створили, а она подсећа на најлепша швајцарска села. Разлика је само у географском положају. Морава свему подиже цену и угођај чини још лепшим.

Тако причају старији мештани Влашке, који су дошли да виде своје потомке на другом Сабору народног стваралаштва, који је организовала Месна заједница, уз помоћ многобројних људи добре воље, који живе овде и у иностранству.

Ово мало село окупило је велики број мештана и њихових гостију на Сабору, чији је циљ да подсети на прошло време и покаже пут којим треба ићи у будућност, а она припада младима.

– Наша је жеља да се окупљамо на оваквим саборима и и младе упознајемо са традицијом и културом места одакле су потекли, као и да им укажемо на потребу повратка у постојбину – каже главни покретач манифестације Бобан Калиновић, председник Привременог радног тела Месне заједнице Влашка.

Иза њега стоје Организациони одбор манифестације и многобројни сарадници који су својим радом допринели да овај сабор изгледа онако како су замислили, па и више од тога. Наступило је преко 300 учесника, младих и старих, чланова културно-уметничких друштава из Поморавља, Ресаве, Левча и Хомоља. Играло се и певало, и влашко и српско. Имало се шта појести и попити, поразговарати, обновити успомене, видети се са пријатељима и родбином, уживати у лепом дану и дати обећање о поновном виђењу на истом месту у исто време.

Влашка је данас савремено село које живи духом 21. века. Ни у чему не оскудевају. Што немају, набавиће. Хвала Богу, живи су и здрави. Нисмо заборавили одакле смо кренули. Нешто се и стекло. Ми децу и унуке упућујемо на Србију, на Ћуприју, на Влашку. То је једино наше – порука је са другог Сабора народног стваралаштва у Влашкој.

This slideshow requires JavaScript.