Традиционални “Сусрети Рудничана” одржани су по 47. пут. У Сењском Руднику састао се велики број рођених Рудничана, али и оних чији је животни пут са њиме на неки други начин повезан – било да су ту провели део детињства и младости, или да међу својим прецима имају рударе који су од 1853. године, када је рудник отворен, па наовамо, у месту које су својевремено звали “мали Париз” нашли ухлебљење и основали породице.

Након доласка, свечаног дочека уз погачу и со, и ручка који се по обичају састоји из чувеног рударског пасуља, Рудничани су обележили 95 година постојања ФК “Рудар” промоцијом књиге Стојадина Томића “Фудбал у горњој Ресави”. Нажалост, “Сусрети Рудничана” осим евоцирања успомена имају и ону тужну страну: постављање плочица са именима оних који су нас напустили између две манифестације, а овога пута на спомен-обележју нашла су се имена Радомира Пранића, Жељка Варге и Паљанке Радомира.