Синдром хроничног умора, познат и као мијалгични енцефаломијелитис, једна је од најтежих и најмање разумених болести савременог доба. Иако оболели годинама воде борбу са исцрпљеношћу, боловима, несаницом, губитком концентрације и бројним другим симптомима који озбиљно нарушавају квалитет живота, ова болест и даље код дела јавности наилази на неразумевање, па чак и сумњу. Управо зато удружења попут СХУКС-а из Ћуприје имају огроман значај — не само за оболеле, већ и за читаво друштво.

Према Међународној класификацији болести, синдром хроничног умора се од 2019. налази у групи неуролошких болести.

Поводом 12. маја, Светског дана оболелих од синдрома хроничног умора, чланови удружења СХУКС, које већ годинама успешно води Ина Игњатовић, припремају активности са циљем да јавности приближе проблеме са којима се оболели свакодневно суочавају. Како истиче Игњатовићева, ситуација је данас нешто повољнија него раније, али још увек се чине напори да болест буде препозната и лечена на адекватан начин. Велики допринос томе даје и све боља међународна сарадња и размена искустава.

СХУКС сарађује са сродним удружењима и организацијама из Хрватске и Словеније, што оболелима доноси додатну подршку, али и могућност да прате савремене приступе лечењу и рехабилитацији. Ипак, изазови остају велики.

– И даље постоји неразумевање околине, заједнице, па донекле и дела здравствених радника. Оболели још увек чекају да се њихово стање озбиљно сагледа и посвети му се довољно пажње, не само код нас, већ и у свет – рекла је председница удружења СХУКС, Ина Игњатовић.

Она је похвалила сарадњу са Министарством здравља и појединим здравственим установама, посебно када је реч о дијагностици, подршци оболелима и едукацији медицинског особља.

Обележавање 12. маја зато није само датум у календару, већ прилика да се скрене пажња на људе који често воде борбу са болешћу која се не види на први поглед, али дубоко мења животе оболелих и њихових породица. Због тога слоган овогодишњег обележавања Светског дана оболелих од синдрома хроничног умора гласи: “Не види се, али постоји!” То је стање које може потпуно одузети енергију за свакодневни живот.

У времену када се све више говори о значају менталног и физичког здравља, разумевање, подршка и емпатија према оболелима од синдрома хроничног умора представљају први корак ка друштву које никога не оставља по страни.