Старо село-скривени бисер Ћуприје

На непуних двадесетак километара од Ћуприје, на питомим обронцима Кучајских планина окићеним тек покојом кућом и широким окућницама, лежи Старо село. Бројни материјални докази и писани трагови сведоче да је на овим просторима пре Косовског боја битисало преко 700 домаћинстава. Данас – једва тридесетак, од чега само четири живе током читаве године. “ Одселили се људи. Пусте куће као вејке. Нема деце. Рађају се тамо, у туђој земљи, и долазе само на ферије”, са сетом прича Драгиша Пауновић из Бигренице. “Пописмо кафу сад код комшије. Дошли му син, снаја и унуци из Швајцарске. Дан-два па одлазе. Мало је…”

По пространству Старо село највеће је село у централној Србији, а лепота нетакнуте природе пружа неограничени потенцијал за развој руралног, ловног и планинарског туризма. Од природних лепота посебно се издвајају извори пијаће воде којих има десетину, и пећине од којих су најпознатије Немањина, Печеканова и пећина у Зубрави.

“Некако нас је сама природа закрилила. Није било пута, па су нас тако сви заобилазили. Долазе ловци, планинари и бајкери. Наши су већ одавно свуда разасути по белом свету, ал’ кажу кад остаре вратиће се у завичај. Од ове лепше лепоте нема”,  почиње причу о свом завичају Славко Котроманац из Бигренице. “Ови су простори одвајкада били густо насељени. Доста је писаних докумената који датирају још из турске владавине, а од грађевина остали су сачувани бунар и остаци турског бункера. Надомак села налазио се рудник који је некада радио са најбољом технологијом. Сада је напуштен.”

У срцу Старог села школа и кафана. Ова друга некада је била затвор, па продавница, па кафана, сведоче мештани. Данас зубу времена одолева још само покоји зид, опасан пузавицама и густим растињем, са остацима камена, печене земље и дрвених гредица.

Колико је зграда школе стара нико са сигурношћу не зна да каже. Подаци кажу да је 1850. године прва женска генерација похађала ову школу, те да је у то време ово била једна од најлепших школских грађевина са учионицом и обавезним стамбеним простором за учитеље. Школа је сазидана од меког камена који су мештани доносили са брда изнад села, облепљена црвеним песком и кречом. “ Да се притегне и среди, да раскрчимо пут, и ето лепоте кад на лето сви дођу”, каже Драгиша Пауновић.

На улазу у зграду трошна табла са називом школе која подсећа да је овде пре много година неко срицао прва слова. У невеликој учионици време као да је стало. Зелена табла, рачунаљка, вежбанке са писменим задацима и стара бубњара у углу. Од крова ништа остало није. На простору Старог села ово је једини објекат јавне намене. Жеља мештана да од даљег пропадања сачувају зграду своје школе наишла је на подршку локалне самоуправе, те су заједничким снагама кренули у реконструкцију објекта. “Определили смо средства да у првој фази санирамо комплетну кровну конструкцију и сачувамо објекат од даљег пропадања. Наредне године определићемо средства за наставак санације, а жеља мештана је да овај објекат буде место сусрета свих оних који су одавде отишли у свет”, каже Бранимир Тазић, председник СО Ћуприја.

“Ови простори, специфични по својој изворној лепоти и посебности, велики су потенцијал за развој туризма, а овај објекат у будућности може да послужи као планинарски дом или информативни центар где ће туристи оријентисани ка природи попут бициклиста, планинара, авантуриста моћи да добију све потребне информације о пространству које походе”, наглашава Бранко Милојевић, помоћник председника општине Ћуприја.

“Нетакнута природа, чист ваздух и многобројни извори пијаће воде не мањкају Старом селу. Мањка им људи, мањка и деце. А и они који су остали тешко да ће ову лепоту заменити градским асфалтом”, закључује Славко Котроманац.

И тако тече живот у Старом селу. Од ферија до ферија. А ко је макар једном походио ове крајеве сложиће се да Старо Село има шта да понуди свету, и да му је потребно врло мало да би се за њега чуло и ван граница општине Ћуприја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.