СВЕТОСАВСКА УЛИЦА-СРЦЕ ДУХОВНОСТИ ЈОВЦА

У подножју обронака планине Јухор, ушушкано на обалама Велике Мораве, у плодној моравској равници лежи село Јовац. Са селом Дворица чини месну заједницу која припада општини Ћуприја. Име Јовац по једном предању потиче од великог броја јова (ива) које су ту некада расле, а по другом по неком Јови, који се ту први доселио. Село је подељено на махале – Ужарску, Плањанску и Некрштену махалу, које су данас тако измештене да их је тешко разликовати. Име Јовца први пут се помиње у Хрисовуљи кнеза Лазара коју издаје манастиру Раваница 1380. године, што само по себи сведочи о дугој и богатој традицији овог моравског села. У овом документу поред Јовца помињу се и села Придворица и Свињари, данашња Дворица и Сињи вир. Прва сећања на овај крај сежу 125 година уназад, када је започета изградња цркве, школе и пруге. Од тог периода ово село бележи раст у привреди, као и све већу бројност својих житеља.

 

Историја села смештена је у Светосавској улици. На њеном почетку налази се храм Силаска Светог духа на апостоле (Свете Тројице), један од најстаријих у окружењу. Саграђен је 1895. године на темељима старе цркве која датира још из 1670. године, која својим обликом и димензијама превазилази могућности многих тадашњих провинцијских насеља, што сведочи о томе да је Јовац, још у том периоду, био једно напредно и богато насеље. Због свог архитектонског и културно-историјског значаја, храм Свете Тројице налази се под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца. Јовац са поносом чува сећање на Нешу Миленковића Нешицу, председника јовачке општине, народног посланика окружне скупштине јагодинске нахије и моравског округа, и личног пријатеља краља Милана Обреновића. Неша Миленковић Нешица као председник јовачке општине има велике заслуге за изградњу села. Његовом заслугом је прошла железничка пруга Београд-Ниш поред села Јовца 1884. године, реновирана јовачка школа 1888. године, изграђена сеоска црква  1895. године, и купљено 800 хектара шуме од села Коларе чиме је проширена територија села. Његова родна кућа из 19. века смештена је у Светосавској улици, и у фази је рестаурације са тенденцијом да буде претворена у етно-музеј. Село Јовац међу првима је добило школу још давне 1839. године. У њој су се школовали, а касније и предавали многи велики стручњаци. Међу њима је и Живојин Миленковић, син Неше Миленковића , први Јовчанин са завршеним студијама у Грацу који је своју лекарску праксу обављао у јагодинској болници.

 

Селом протиче плаховити поток Врањевац, а недалеко од центра налази се извор Црквиште, за које мештани верују да има лековита својства. У брдима изнад Јовца постоје остаци још две цркве, посвећене Светој недељи и Светом Пантелејмону.  У непосредном окружењу смештено је и гробље за које се још увек не зна да ли је јеврејско или турско, и два надгробна споменика који потичу из средњег века, где су похрањени посмртни остаци витезова овог доба. У Светосавској улици постоји још неколико сличних објеката у којима као да је време стало, те представљају прави раритет и културно-историјско и туристичко знамење ћупријске општине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.