Атлетика у Ћуприји има дугу и богату традицију, која се развијала паралелно са успоном краљице спортова на просторима читаве Србије. Почеци организованог бављења овим спортом у граду на Морави везују се за долазак Чеха 1911. године. Они су, поред индустријског и културног наслеђа које су оставили у Ћуприји, оставили и неизбрисив траг у промоцији и развоју различитих спортова, а нарочито атлетике.
У том новом амбијенту спорт добија на значају, а атлетика проналази своје прве следбенике међу радницима и омладином. Мада није било званичних клубова, почињу да се одржавају прве јавне вежбе, трчања и надметања, која ће касније постати темељ организованог бављења спортом.

Прави замах атлетика у Ћуприји добија након Другог светског рата, у време када се у целој земљи обнавља спортски живот. У тим раним годинама, атлетске дисциплине изводиле су се на импровизованим теренима и шљакастим стазама, али је ентузијазам младих спортиста и њихових тренера био снажан подстицај за даљи развој.

Године 1945. основан је Атлетски клуб „Ћуприја“, чиме атлетика добија институционални оквир и јасан правац развоја. Масовна физичка култура промовисана је кроз бројне кросеве, школска такмичења и уличне трке. Атлетика је у том периоду важила за најмасовнији спорт у граду, окупљајући такмичаре свих узраста и оба пола.
Убрзо се појављују и први резултати. Већ 1952. године, Александар Аца Петровић осваја бронзану медаљу на Првенству Југославије у кросу за млађе јуниоре на 2.000 метара — прву званичну медаљу за ћупријски клуб. Тај успех означио је почетак једне дуге и плодне спортске традиције.
Педесете године доносе ширење атлетских активности широм Србије. У том таласу спортске изградње и Ћуприја добија свој атлетски стадион. Изграђен 1954. године, са шест шљакастих стаза и пратећим борилиштима, стадион постаје средиште спортског живота града. Те исте године Ћуприја је била домаћин Првенства Србије у атлетици, што је било велико признање за млади клуб и за локалну заједницу која је атлетику препознала као понос града.

Наредне деценије обележавају успеси и организација бројних манифестација. На популарној „Ади“, на стази крај Велике Мораве, 1952. године одржано је Првенство Србије у кросу, а касније и два Балканска првенства у кросу — 1984. и 2016. године.

Посебно место заузима штафетна трка на 20 километара, на релацији Параћин–Ћуприја–Јагодина, која је годинама повезивала три града Моравског округа, као и чувени крос „Борбе“. Улична трка у центру града, први пут организована у послератном периоду, временом је постала симбол Ћуприје и једна од најстаријих спортских манифестација у Србији.

Ћуприја је захваљујући раду професора Александра Аце Петровића постала препознатљива као расадник талената. Из његове атлетске школе потекле су генерације младих спортиста који су освајали медаље на регионалним, државним, европским и светским такмичењима. Многи од њих касније су постали тренери, судије и спортски радници, чувајући традицију коју је Петровић поставио.

Данас, више од једног века од првих зачетака атлетске традиције, Ћуприја и даље живи у ритму атлетике. Град је до сада дао више од 60 репрезентативаца и преко стотину државних рекордера у различитим дисциплинама. Савремена атлетска такмичења и уличне трке настављају да окупљају спортисте свих генерација, представљајући не само спортске догађаје већ и празник грађанског заједништва и локалног поноса.

Атлетика у Ћуприји није само спортска дисциплина — она је део идентитета града. То је прича о граду који је изнедрио више од века атлетске историје — и који ће, без сумње, наставити да пише нове странице славне традиције на стазама краљице спортова.