Ћуприја је одавно позната као „мали град великих шампиона“. Мало је средина на Балкану које су, попут ње, дале толико истакнутих атлетичара у односу на број становника. Развој атлетике у Ћуприји, у њеним најплодоноснијим годинама, везан је за атлетски клуб и плејаду врхунских тренера који су изнедрили генерације атлетичара и проносили име овог малог града у срцу Поморавља широм света.

Причу о онима који су стварали историју атлетике у Ћуприји започињемо Александром Ацом Петровићем – професором и атлетским тренером који је свој радни век посветио откривању, развијању и усмеравању младих атлетских талената. Поред њега, низ изузетних тренера својим радом обликовао је генерације атлетичара: Славко Колар, Миливоје Миленковић, Мирослав Павловић и Драган Здравковић. Њихов рад је поставио темеље на којима је изникла школа атлетике позната широм Југославије.

Најсјајније име међу њима свакако је Вера Николић, легендарна средњепругашица и чланица Атлетског клуба „Морава“. Већ са шеснаест година освојила је титулу европске шампионке на 800 метара 1966. године у Будимпешти, победивши са временом 2:02,8. Две године касније, у Лондону, поставила је светски рекорд у истој дисциплини – 2:00,5 – резултат који је више од деценије остао неприкосновен. На Олимпијским играма у Минхену 1972. заузела је пето место (1:59,98), чиме је постала прва Југословенка која је на највећој спортској сцени истрчала 800 метара испод две минуте. Са две европске титуле (Будимпешта 1966. и Хелсинки 1971), бројним државним првенствима и рекордима, Вера Николић је утемељила мит о ћупријској атлетици као школи шампиона.

Њеним стопама пошла је Снежана Пајкић, једна од најталентованијих атлетичарки свог времена. Европска шампионка из Сплита 1990. године на 1500 метара (4:08,12 – југословенски рекорд) била је двострука европска јуниорска првакиња, 1987. и 1989. године. Са личним рекордима од 2:02,27 на 800 м и 4:08,12 на 1500 м, представљала је највиши домет женске средњепругашке школе на просторима некадашње Југославије. Као вишеструка репрезентативка, прославила је име свог клуба и града на највећим европским стадионима.

Посебно место у овој галерији великана припада Драгану Здравковићу, европском дворанском шампиону на 3000 метара из 1983. године (Будимпешта). На Олимпијским играма у Москви 1980. године освојио је девето место на 1500 метара, док су његови лични рекорди 3:34,85 на 1500 м и 7:40,49 на 3000 м и данас у врху регионских статистика. Здравковић је био победник бројних међународних митинга, укључујући и чувени „Golden Gala“ у Риму, чиме је доказао да су ћупријски атлети способни да парирају светској елити.

Поред ових великанa, у златну историју атлетике у Ћуприји уписала су се и многа друга имена. Зора Томецић, сребрна на Европском јуниорском првенству 1983. године и првакиња Југославије на 800 метара (1984), истицала се борбеношћу и техничком савршеношћу, са личним рекордом 2:03,40. Дејан Пајкић, један од најбољих средњепругаша осамдесетих, два пута је био првак Југославије (1989, 1990) и вишеструки победник традиционалне Уличне трке у Ћуприји, са личним рекордом 3:46,80.

Горан Стојиљковић, шампион Балкана у кросу 1988. године и репрезентативац Југославије, доносио је медаље у дисциплинама од 5000 метара до дугих кросева. Љиљана Павличић, позната по снажном финишу и технички прецизном кораку, више пута је освајала државна првенства, са личним рекордом на 800 м – 2:05,10.

Њена савременица Љиљана Шушњар била је финалисткиња јуниорског Европског првенства 1985. године, са импресивним резултатом 2:04,50, док је Славица Савић, дугогодишња чланица репрезентације Србије, освајала титуле државне првакиње у дисциплинама 800 и 1500 метара и бележила запажене наступе на Балканским играма.

Рекордер у наступима са државним грбом је Драган Здравковић, који је био члан репрезентације више од 50 пута, Дејан Пајкић 14, Душан Кошутић седам, Борислав Перица осам, Владан Ђорђевић, Бранислав Милетић и Мирослав Павловић по седам пута. Од стотину најбољих атлетичара на 1500 метара осморо су “Моравини бисери”, Снежана Пајкић, Зора Томецић, Љиљана Павличевић, Љиљана Шушњар, Славица Савић, Светлана Јовановић, Данијела Марковић и Весна Станисављевић, што је податак без преседана у историји српске атлетике.

Неприкосновену југословенску “шеторку” на 3.000 метара чиниле су Снежана Пајкић, Љиљана Павличевић, Љиљана Шушњар, Славица Савић, Весна Станисављевић и Марија Балаћ.
Ћупријске газеле нису заостајале за мушком екипом, дрес репрезентације носиле су чак 125 пута, Вера Николић 69 пута, Зора Томецић 23, Снежана Пајкић 20, Мирка Петровић девет, Љиљана Шушњар три пута и Светлана Јовановић једном.

У новије време, традицију ћупријске атлетске школе на позицији тренера наставља легендарни Драган Здравковић и његови пулени Алекса Милановић, Алекса Томић и Мирослав Дукадиновић, репрезентативци Србије из редова АК „Морава“.

Њихови резултати на националним и балканским првенствима потврђују да Ћуприја остаје важно жариште атлетског спорта.
Сви они представљају стубове ћупријске атлетике – генерације које су својим радом, упорношћу и резултатима доказале да један мали град може постати велико средиште европског спорта.

ЗЛАТНА КЊИГА ЋУПРИЈСКЕ АТЛЕТИКЕ

Светска првенства : Јуниорке – Снежана Пајкић, сребрна медаља (1,500 м); бронзана (1,500м)

Европска првенства: Сениорке: Вера Николић, златна (800м); Снежана Пајкић, златна (1,500м)

Сениори: Драган Здравковић, златна (3,000 м дворана)

Јуниорке: Снежана Пајкић, две златне (1,500м);Вера Николић, златна(800м); Зора Томецић, сребрна(800м)

Јуниори: Владан Ђорђевић, бронзана( 1,500м)

Медитеранске игре: Сениори: Драган Здравковић, сребрна (1,500м); Снежана Пајкић, сребрна (800м)

Прванства Балкана: Сениори: Драган Здравковић, девет златних

Јуниори: Драган Здравковић, две златне; Владан Ђорђевић, једна златна

Сениорке: Вера Николић, четири златне;

Јуниорке: Вера Николић, две златне; Зора Томецић, две златне, Љиљана Шушњар, једна златна