За породицу Стојановић 2026. година није могла да почне лепше. Након двојице дечака, у дом Данице и Предрага у Ресавици стигла је девојчица, ћерка Уна. И можда би ово била још само једна уобичајена прича о рођењу бебе у првим данима нове године, да ова девојчица од 2 килограма и 600 грама није решила да на свет дође у аутомобилу, на путу ка ћупријском породилишту.
Порођајни болови двадесетосмогодишње Данице кренули су изненада али су се за кратко време интензивирали, присећа се Даница.
-Кренули смо ка болници у Ћуприји, јер времена за чекање није било. Како би био поред мене, супруг је замолио нашег пријатеља и комшију Будимира Бојића да нас одвезе до породилишта, што је он и прихватио не слутећи да ће се беба родити пре него што до болнице уопште и стигнемо. Сада знам да ово путовање ни он а ни ми никада нећемо заборавити, кроз осмех каже Даница.
Поледица на путу приморала их је да возе споро, а трудови су били све јачи. У Сењском руднии су хитној помоћи да вероватно неће стићи на време, јер је је порођај увелико кренуо. „Даница је рекла да више не може да издржи и да беба стиже“, присећа се њен супруг Предраг.

У близини Манастира Раванице порођај је почео. „У том тренутку смо се брзо снашли. Даница је била храбра, а плач бебе зачуо се поред самог манастира. Скинуо сам мајцу и умотали смо бебу да јој не буде хладно“, прича поносни тата Предраг.
“Више пута сам га питала да ли смо прошли Манастир Раваницу, али ме је он стално умиривао. Када сам видела да се у једном моменту прекрсто, знала је да се налазимо поред манастира и у том тренутку чуо се плач бебе, каже Данијела.
Када су стигли испред ћупријског породилишта, медицинско особље их је већ чекало, јер су добили дојаву о хитном доласку. Брзом реакцијом сестре и докторка прегледале су мајку и бебу и побринуле се да обоје буду добро. „Особље ћупријског породилишта је дивно. Захвална сам сестрама и докторки које су ме примиле и бринули се о мени с таквом пажњом и топлином“, каже Даница.
„Пре порођаја сам се шалила са супругом да би могао да присуствује, али он је стално одбијао. А ето, управо он је био уз мене и помогао да наша ћерка дође на свет. Био је прибран, а тек сада вероватно схвата колико ми је то значио“, додаје Даница.

Уна је рођена на дан рођења свог покојног деде, Даничиног оца. Током порођаја, сећа се Даница у ауту се на радију чула омиљена песма мог оца, што ме је оставило са осећајем да ништа није случајно. Ово је био благослов.
Име Уна има посебну симболику и значење, једна и једина, посебна, ћерка јединица. Поред Уне, Стојановићи имају два сина Уроша и Угљешу а занимљиво је да сва њихова деца имају имена која почињу на слово „У“.
Беба и мајка су пуштене кући, а у дому породице Стојановић у Ресавици већ се слави нови живот, храброст и љубав. Једно је сигурно, Уна ће бити једна посебна и храбра девојчица.