Ни мањег села ни већег стратишта. Много је таквих у бившој Југославији. Херцеговина, земља са које крш проговара о масовним гробницама Срба, честита и поносна, чува успомену и памти своје страдалнике. Многи су и по више пута умирали у дугој историји српског народа на том поднебљу.

Злочин у Пребиловцима усташе су извршиле између 6. и 11. августа 1941. над више од 800 Срба из тог села, углавном жена, деце и стараца. Почетком деведесетих тамо је подигнут храм, а кости страдалих су похрањене у крипти. Минирањем храма, у јуну 1992. по други пут извршен је злочин над пребиловачким жртвама. О томе се мало зна. Истина излази на видело кроз новинске написе, књиге и документарне филмове. Народна библиотека Душан Матић била је домаћин промоције монографије „И испод сиве друге боје живе“, аутора Аца Драгићевића, потомка једне од породица страдалника.

Село Пребиловци налази се у Херцеговини, недалеко од Чапљине, на 20 километара од мора и приликом Дејтонског споразума остало је на територији Федерације Босне и Херцеговине. Добило је назив по породици Пребиловић, која се на том простору помиње још почетком 14. века.

Уз Драгићевиће и Пребиловиће најпознатија породица је Булат, чијих потомака има и на територији општине Ћуприја. Тачније у Супској. Горан Ђорђевић, који је, трагајући за својим пореклом, стигао до Пребиловца. Захваљујући њему, ми се данас упознајемо са историјом Херцеговине и вековним страдањем српског народа на тим просторима. Његова жеља ће бити остварена. Уз све благослове црквених великодостојника мошти великомученика Пребиловачких припремају се за долазак у Супску.

Гост на промоцији монографије  „И испод сиве друге боје живе“ био је и један Горњомилановчанин, историчар Александар Марушић, виши кустос музеја Рудничко-таковског краја. Пребиловчана има и у таковском крају. Најпознатији је Илија Драгићевић.

Од хиљаду становника овог села, у августу 1941. хрватска војска, звана усташе, зверски је убила више од осам стотина њих. Деценијама се село опорављало. Деведесетих, на почетку новог рата, да се зло не понови, Пребиловчани су отишли у избеглиштво. Године 1992. потомци џелата минирали су спомен-костурницу мученика из 1941.

У последњих неколико година, уз обнову храма, један број Пребиловчана се вратио кући. Сада у парохији имају више од петнаест крштења годишње. Обнављају библиотеку, обрађују земљу, спремају се да отворе институт за сакупљање грађе о прошлости српске Херцеговине.