„Најтеже је у Ћуприји бити атлетичар,“ изјавио је легендарни тренер Аца Петровић након златне медаље Снежане Пајкић на Европском првенству. Управо та реченица најбоље описује његов животни пут – посвећеност, упорност и веру у младе таленте који су из Ћуприје освајали Европу и свет.

Александар Аца Петровић рођен је 14. новембра 1934. године у Ћуприји. Иако је завршио Природно-математички факултет, одсек географија, његова катедра је одувек била атлетска стаза. Атлетиком се активно бавио још као јуниор – био је омладински првак у кросу, четвртопласирани у Југославији и државни првак на 1.500 метара с препонама 1952. године, као и студентски првак Београда. Тренерски испит положио је са свега 16 година, 1950. , између наступа на омладинским радним акцијама – што сведочи о томе да је његова животна мисија била јасна већ у младости.

Током више од пет деценија рада, Петровић је својим знањем, енергијом и педагошким духом обликовао генерације врхунских спортиста. Из његове „атлетске радионице“ у оквиру Атлетског клуба „Морава“ потекле су десетине светских, европских и државних шампиона. И нико од њих није имао посебне предиспозиције за атлетику, али то “нешто” у њима је готово непогрешиво умео да препозна професор Петровић. Под његовим стручним вођством стасали су великани југословенске и српске атлетике: Вера Николић, несуђена гимнастичарка постала је светска рекордерка на 800 метара и двострука европска првакиња, Снежана Пајкић, првакиња Европе на 1.500 метара, Драган Здравковић, фудбалер – европски шампион у дворани на 3.000 метара, Зора Томецић, девојчица са кроса и Владан Ђорђевић, вицешампиони Европе у омладинској конкуренцији, као и бројни државни прваци: Дејан Пајкић, Мирослав Павловић, Љиљана Шушњар и многи други.
Ацини шампиони стасавали су на брани крај Велике Мораве, на добричевском путу и шљаци на ћупријском стадиону, али су побеђивали Русе, Немце, Енглезе, Италијане.
Они су имали добре услове за тренинг а Ћуприја је имала професора Ацу!

“Све моје атлетичаре који су имали успеха, изабрао сам на основу инстикта без кога нема тренера. Затим је следио предани рад у коме нема ничег на брзину. Као што атлетичар мора да буде таленат, тако исто мора и тренер, говорио је професор Петровић.

Резултати које је остварио са својим атлетичарима импресивни су: више од 40 медаља са шампионата Балкана, 14 медаља са европских првенстава и један светски рекорд. Његови ученици оборили су преко 220 државних рекорда у свим категоријама. Захваљујући његовом раду, ћупријски атлетски клуб постао је симбол врхунског тренерског знања, истрајности и љубави према спорту

Професор Аца био је три пута учесник Олимпијских игара – у Мексику (1968) са Вером Николић, у Москви (1980) и Лос Анђелесу (1984) са Драганом Здравковићем. Тај континуитет успеха сведочи о његовој способности да ствара шампионе у различитим епохама и да свој рад прилагођава новим изазовима у спорту. Први је домаћи тренер који је три месеца провео на усавршавању ван земље. Године 1997. изабран је за савезног тренера сениорске репрезентације Југославије.

Једна од његових животних жеља испуњена је пред крај каријере – након веома успешног Кроса РТС-а, под покровитељством Министарства спорта и омладине и Радио-телевизије Србије, основан је Камп младих атлетских талената „РТС–Аца Петровић“. Као његов оснивач и први руководилац, Петровић је окупио 15 дечака и девојчица из осам градова Србије, преносећи им знање, искуство и дух правог спорта.

За свој рад добио је бројна признања: Орден рада са златним венцем и Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1981) којим га је одликовало Председништво СФР Југославије, Мајску награду СОФК Србије (1964), Златну значку Атлетског савеза Југославије (1998), Златну плакету Атлетског савеза Србије, две Октобарске плакете општине Ћуприја.
Захваљујући његовој иницијативи, Првенство Балкана у кросу 1984. године одржано је на стази у Ћуприји, што је представљало велико признање за клуб и град.

Професор Александар Аца Петровић преминуо је 20. августа 2006. године. Вест о његовој смрти примљена је са великом тугом и неверицом не само у његовом родном Поморављу, већ и у читавој земљи и региону. Свет атлетике изгубио је једног од својих најзначајнијих и најпосвећенијих тренера.

Само годину дана након његове смрти покренута је иницијатива да стадион у Ћуприји понесе име професора Петровића. На годишњицу његове смрти, на стадиону „Морава“ откривена је спомен-плоча са натписом: „На овом стадиону професор Аца Петровић стварао је атлетске шампионе.“

– Требаће да прође много времена да се појави тренер попут професора Петровића, који је обележио једно раздобље у нашем спорту и упутио нас на светске резултате. Жалим што ово професор није доживео, јер је он најзаслужнији за све резултате Моравиних атлетичара, рекла је том приликом легендарна атлетичарка, светска рекордерка Вера Николић.

” Аца Петровић је за мене човек који је урадио много и мислим да никада нико неће урадити оно што је он урадио за ћупријску атлетику. Ннико неће имати резултате које је он имао, јер је готово непогрешиво знао да процени и препозна доброг атлетичара. Често ме критикују што када год могу величам његов рад. То је зато јер за коју деценију више неће бити људи који су имали привилегију да буду његови пулени, да сарађују са њим и да их као тренер доведе до светских и европских одличја, а његови успеси као тренера не смеју бити заборављени, каже Драган Здравковић.

Његова велика, али неостварена жеља била је да Ћуприја добије тартан стазу. Са изградњом новог стадиона, управо са тартан подлогом, није било дилеме – спортски комплекс је заслужено добио име легендарног тренера, професора Аце Петровића.

Последња улична трка у Ћуприји у организацији професора Петровића одржана је 13. октобра 2005. године. Већ од 2006. године, трка се одржава под називом „Меморијал Александар Аца Петровић“, као трајно признање његовом вишедеценијском доприносу развоју атлетике у Ћуприји и Србији.

Меморијална трка представља живу везу са његовим тренерским радом – промовише вредности које је он заступао: рад, дисциплину, систематичност и развој младих. Његов утицај видљив је не само у спортским резултатима, већ и у култури града који је, захваљујући њему и његовим ученицима, постао препознат као „град атлетике“. Велика вредност његовог дела огледа се у непрекинутој традицији – Улична трка у Ћуприји и данас окупља стотине учесника свих узраста, настављајући да чува дух професора Аце. Свака нова генерација атлетичара која стасава на стадиону који носи његово име наставља пут који је он започео – пут рада, упорности и посвећености.

Лична биографија професора Александра Аце Петровића:

This slideshow requires JavaScript.