“Није шампион, ако није победио у Ћуприји” – проф. Александар Аца Петровић

Улична трка у Ћуприји представља једну од најстаријих и најзначајнијих спортских манифестација те врсте у Србији. Са традицијом дугом осам деценија, ова трка заузима посебно место не само у историји атлетике Поморавља, већ и развоја спорта у читавој земљи.

Прави развој атлетике у Ћуприји почиње након Другог светског рата, у време када се у земљи интензивно ради на обнови спортског живота. Управо тада, 1945. године, оснива се Атлетски клуб „Ћуприја“ и организује се прва улична трка. Идеја спортских ентузијаста била је да се атлетика, као краљица спортова, приближи широј јавности и младим генерацијама пружи прилика да се надмећу у самом срцу града.

Прве трке имале су локални карактер — учествовали су ученици, чланови спортских друштава и бројни грађани. Иако скромна по организацији, манифестација је одмах привукла пажњу јавности. Центар Ћуприје постао је импровизовани стадион, а улице место где су се спортисти и публика сусретали у непосредном контакту.
Током наредних деценија трка добија јаснију организацију и све већи број учесника. Формирају се узрасне и такмичарске категорије, а у трку се укључују спортисти из читавог Поморавља. Професор Александар Петровић, Милан Дрндаревић, проф. Мита Ђулић и плејада спортских радника, успели су да на Уличној трци окупе све оно што вреди у домаћој атлетици. Ћуприја се постепено позиционира као центар уличне атлетике у централној Србији. Улична трка била је прилика да ћупричани на стази виде Веру Николић, Мирку Петровић, Мирослава Павловића, Владана Ђорђевића, Снежану Пајкић, Драгана Здравковића, Зору Томецић, Дејана Пајкића и многобројне репрезентативце попут Горана Раичевића, Драгана Секулића, Славка Кузмановића, Станета Розмана, Рифата Зилкића, Драгослава Прпе.

Седамдесете и осамдесете године означавају време масовне популарности трке. Организација постаје професионалнија, а на старту се појављују реномирани атлетичари из свих крајева тадашње Југославије. Доминирали су атлетичари из Атлетског клуба “Партизан” и АК Црвена звезда, који су тада имали најјаче саставе у држави.Посебно су се истицали тркачи средњих пруга, који су користили ову манифестацију као припрему за већа такмичења. У јуниорским категоријама појављују се имена која ће касније израсти у репрезентативце, што трци даје додатни значај. Устаљује се и традиција да свака генерација младих Ћупричана учествује бар у једној дисциплини. Манифестација се повезује са Даном општине Ћуприја и тако постаје догађај од ширег друштвеног значаја.

Осамдесетих и деведесетих Ћуприја постаје права престоница уличне атлетике.Учествовали су и побеђивали државни прваци на 1500 м и 3000 м, међу њима неколико репрезентативаца Југославије.Атлетски клубови из Ниша, Новог Сада и Загреба редовно су слали своје такмичаре. У јуниорској конкуренцији поникло је неколико каснијих шампиона Србије, што показује колико је трка била важно одскочно место.
Упркос тешким околностима у годинама транзиције, трка није прекидана. Напротив, општина Ћуприја је у једном периоду током године организовала чак две уличне трке, Видовданску и Трку Ослобођења Ћуприје. Неколико година трка је одржавана и на атлетском стадиону. Поред домаћих атлетичара за које је трчање у родном граду и својом публиком представљало посебну част и додатни елан, позиву организатора редовно се одазивају и спортисти из Републике Српске и Бугарске, чиме је манифестација попримила међународни тон.
Уласком у нови миленијум, улична трка у Ћуприји обновила је свој сјај. Организација је модернизована, уведене су нове дисциплине и категорије, а манифестација је све чешће добијала међународни карактер уз учешће спортиста из Аустрије, Бугарске и других земаља.
Сениорска трка добија име „Меморијал Мирослав Трле Павловић“, чиме Ћуприја наставља традицију очувања успомене на своје спортске великане.
Асови ћупријске атлетске школе више пута су освајали победничка постоља на Уличној трци. Драган Здравковић тријумфовао је пет пута, Драган Секулић четири пута, док су Горан Раичевић, Дарко Радомировић и Мирко Петровић по три пута освојили титуле победника. На постољу су се нашли и Љубиша Ђокић, Горан Стојиљковић, Душан Маркешевић и Александар Столић. Дејан Пајкић, репрезентативац Југославије на средњим пругама, осам пута је подизао победнички пехар, док је легендарна Снежана Пајкић седам пута освојила злато на овој трци. Вера Николић, Зора Томецић, Љиљана Павличевић, Љиљана Шушњар и Сузана Ћирић, такође су побеђивале у родном граду.

Након смрти професора Аце Петровића, 2006. године, трка добија посебну симболику — именује се у његову част.  Трка постаје „Меморијал Александар Аца Петровић“ у част атлетског тренера који је својим радом обележио спортску историју Ћуприје. Организацију Атлетске трке преузима његов пулен Драган Здравковић, чији се позив за учешће у централној трци сениора, код атлетичара не одбија, па тако сваког октобра у Ћуприју стижу сва звучна имена српске атлетике. Атлетску трку организује ОАК Морава у сарадњи са Спортским савезом и под покровитељством општине Ћуприја.

Данас трка окупља неколико стотина такмичара свих узраста — од предшколаца и ученика до врхунских атлетичара. Стаза пролази кроз центар града, који тог дана постаје велика атлетска позорница. Манифестација задржава своју едукативно-спортску мисију — подстиче младе на бављење спортом и промовише здраве вредности. По први пут, 2025. године у част јубилеја трке, организована је и трка беба и деце до три године старости, која је измамила највише осмеха, а сви учесници добили су заслужене медаље.

Од свог настанка до данас, уз ретке прекиде условљене историјским приликама, улична трка у Ћуприји израсла је у догађај републичког и међународног значаја.
Након скоро осам деценија, улична трка у Ћуприји остаје јединствен пример спортске манифестације која је успела да сачува континуитет, аутентичност и вредности на којима је настала.

Светска атлетска федерација доделила јој је признање за најстарију Уличну трку у Европи.
Она је сведочанство истрајности, посвећености и љубави према спорту, као и важан део културно-спортске баштине општине Ћуприја и Републике Србије.