Уличне трке данас представљају један од најмасовнијих спортских догађаја широм света. Њихова историја почиње крајем 19. века, са Бостонским маратоном (1897), најстаријим и данас једним од најпрестижнијих маратона на свету.

Током 20. века, уличне трке широм планете постале су симбол здравља, рекреације и урбаног идентитета. Данас чувену “шесторку великих маратона” чине Бостон, Њујорк, Чикаго, Лондон, Берлин и Токио, манифестације које окупљају и више од 50.000 учесника, а прати их милионска публика широм света.
Оне су постале глобални спортски спектакли, места сусрета професионалаца, рекреативаца, хуманитарних организација и спортских туриста.
Европа има посебно богату историју уличног трчања. Међу најзначајнијим тркама су:
Берлински маратон, стаза на којој су падали светски рекорди, симбол брзине и савршене организације, Лондонски маратон, један од највећих хуманитарних догађаја на свету, Атински маратон и Паришки маратон, који спаја спорт и туризам кроз историјско језгро „града светлости“.
У Европи се традиција негује и у бројним полумаратонским и уличним тркама у Риму, Прагу, Будимпешти, Бечу, Варшави и Београду, које из године у годину бележе раст броја учесника, нарочито међу рекреативним тркачима.

Уличне трке у Југославији
Бивша Југославија имала је развијену културу уличних трка још од средине 20. века.
У бројним градовима, од Словеније до Македоније, организоване су трке које су повезивале школе, спортска друштва, војску, полицију и локалне заједнице. То су били догађаји огромне масовности, на којима су своје прве кораке направили касније велики атлетичари попут Вере Николић, Данета Корице, Снежане Пајкић, Бранка Зоричића, Исмаила Балта и других.

У реду најстаријих уличних трка у бившој Југославији, значајно место заузима у Сомборски полумаратон који се организује од 1963. године. Ранијих година трка је окупљала атлетичаре из целе Југославије и госте из Мађарске, Аустрије, Румуније. Тако је остало и до данашњих дана. На трци су побеђивала најпознатија имена југословенске атлетике: Дане Корица, један од најпознатијих југословенских дугопругаша, више пута тријумфовао у Сомбору 1970-их, Иван Јелачић, хрватски дугопругаш, победник крајем 80-их, Тијана Кораћ, Вера Цврљак и друге познате југословенске звезде.

Трка кроз Љубљану, данас Љубљански маратон, окупљао је крем југо атлетике а међу победницима су били Тоне Перкот, словеначки дугопругаш, вишеструки шампион, Мирослав Божић, култни југословенски маратонац 70-их, Кармен Валк, словеначка атлетичарка, вишеструка победница у женској конкуренцији.

Сарајевске уличне трке, један од најмасовнијих спортских догађаја у БиХ и Загребачке уличне трке, значајне у развоју југословенске атлетике 60-их и 70-их година. Организована је традиционално за 1. мај а учесници су били школарци, војска, познати атлетичари. На трци су се посебно истицали Исмаил Балта, један од најбољих дугопругаша БиХ, доминирао 1970-их и Радмила Арсенијевић, врхунска југоатлетичарка, победница у женским тркама.

Загребачка улична трка била је посебно актуелна почетком 60-их и 70-их, једна од најјачих у СФРЈ, са јаким међународним учешћем. Познати победници: Дане Корица, често побеђивао у Загребу у златно доба своје каријере (1970–1975), Антун Рунјић, познати југословенски дугопругаш и Вера Николић, наступала у кратким уличним тркама и више пута освајала загребачке митинге на средњим дистанцама.

Традиција уличних трка у Србији

Србија данас негује живу традицију уличног трчања, а календар је испуњен бројним манифестацијама које окупљају такмичаре свих узраста, од пионира до ветерана. Неке од најзначајнијих су:
– Улична трка у Пожаревцу, која се већ 54 године одржава 15. октобра, поводом Дана ослобођења града у Првом и Другом светском рату.
– Улична трка ослобођења Београда, трка која се организује под покровитељством града и Секретаријата за спорт, постоји више од 70 година. Једна је од најтрајнијих трка на простору бивше Југославије. Међу познатим победницима трке су Бранко Зоричић, чувени спринтер и касније селектор репрезентације, Милован Јовановић, специјалиста за средње пруге, али и познати ћупријски атлетичари Драган Здравковић, Дејан Пајкић и други.
– Улична трка у Младеновцу ”Меморијал Генерал Ђукић”, посвећена некадашњем команданту и спортском раднику.
– Уличне трке у Сремској Митровици, које су одржане већ 61 пут
– Рамазанска трка у Новом Пазар, једна од најпрестижнијих уличних трка у Србији
– Улична трка у Ечки (Зрењанин), манифестација која годинама окупља младе атлетичаре и рекреативце.
– Светосавска трка у Ваљеву, коју организују АК Ваљево и Спортски савез града.

Свака од ових трка има локални идентитет, али заједничку мисију: промоцију здравог живота, спортског духа и јединства заједнице.

Улична трка у Ћуприји

У том великом мозаику, посебно место припада Уличној трци у Ћуприји, једној од најпрестижнијих у Србији и званично, најстаријој уличној трци у Европи.
Ћуприја, град светских шампиона и европских првака, чува традицију дугу деценијама, трку која је окупљала најбоље југословенске атлетичаре, а данас привлачи и професионалце и рекреативце из региона.