Путеви живота за Зору Томецић били су попут тркачке стазе, дуги, смели и стабилни. Управо су је ти кораци одвели са Козаре до града на Морави, где је постала једно од најсјајнијих имена ћупријске атлетике.

Када је као петнаестогодишњакиња и амбициозни голгетер рукометне екипе школе у Бистрици дошла у Ћуприју, нико није могао да претпостави да ће та тиха, насмејана Козарчанка освојити нову средину са истом лакоћом као што је освајала тркачке стазе. Ту снагу и упорност, препознао је нико други но Александар Аца Петровић, који је у договору са њеним родитељима довео у Ћуприју да живи, учи и тренира.

Звездана каријера Зоре Томецић почиње 1973. године. На трци на 1500 метара осваја осмо место са резултатом 4:30,6, што је био њен први озбиљни пробој на националној сцени. Исте године, постаје првакиња државе на 800 метара у Загребу са резултатом 2:08,3, што је најавило њену будућу каријеру у средњим пругама.
На другом шампионату Европе за јуниоре у Дизбургу, у полуфиналу 800 метара трчи 2:08,11, показујући да већ као тинејџерка може да трчи раме уз раме са најјачима. Те године такође обара државни рекорд за узраст до 16 година на 800 метара у Ћуприји – 2:06,7.1975. година је за Зору Томецић, најтрофејнија и најсјајнија. У Атини, на Трећем шампионату Европе за јуниоре, побеђује у квалификацијама са 2:07,13, а у финалу осваја сребрну медаљу на 800 метара са 2:06,01, што је један од врхунаца њене каријере.
На Балканским атлетским играма осваја прво место на 800 м у категорији јуниорке са резултатом 2:05,8, у време када је конкуренција из Румуније и Бугарске била на самом европском врху.
На Балканским играма у Букурешту обара државни рекорд за јуниорке до 18 година на 1500 метара – 4:18,7. Исте године постаје првакиња државе на 800 метара у Сарајеву, чиме је заокружила сезону доминације у средњим пругама.
5. септембра 1976. у Загребу постаје првакиња државе на 800 метара, доказујући да прелазак у сениорску категорију протиче у знаку континуитета и победа.

Током 1979 године тријумфовала је на 12. Белом кросу у Кошутњаку на 2000 метара и Првенству СФРЈугославије у кросу у Скопљу на 3000 метара. Исте године, Зора осваја прво место у трци на 800 метара у алжиру, на Финалу купа Југославије у Суботици са 2:04:8 док је на Првенству државе у сарајеву 1979. године доминирала у тркама на 1500 са 4:25,21 и на 800 метара 2:05,54.
1981. година донела је наставак победничког низа хитроноге Зоре Томецић. Осваја прво место на Првенству Србије у кросу у Краљеву на стази од 2500 метара, а у престижном кросу „Борбе“ тријумфује чак четири пута. На меморијалу „Борис Ханзековић“ у Сремским Карловцима побеђује у трци на 800 метара резултатом 2:07,99. Исте године, у оквиру тромеча СФРЈ – Ирска – Грчка одржаног у Скопљу, осваја прво место на 800 метара, потврђујући статус једне од најбољих средњепругашица у земљи.
Зора Томецић је осам пута била првакиња Југославије, а три пута је успела да се упише и у листе рекордера Југославије, оставивши траг који ни године ни нове генерације не могу да избришу. За репрезентацију Југославије наступала је укупно 38 пута, 25 пута као сениорка и 13 пута као јуниорка. То је биланс који имају само највећи.

За најбољег спортисту Поморавља, проглашена је две године узастопно, 1975. и 1976. године.

Тешкоће су, међутим, пратиле њену каријеру. Осетљиви зглобови често су је мучили, прекидали тренажне циклусе, уносили неизвесност таман кад се форма подигне. Али Зора никада није одустајала. Никада није изгубила ни дисциплину, ни веру, ни тихи осмех по ком је сви памте.

И можда је управо то њена највећа победа: што је и после свих трка, медаља, болова и успона остала човек какав је била као девојчица са Козаре. Искрена, добрoнамерна, стамена.
Данас, Зора Томецић живи миран живот. За своје најближе, своје пријатеље и атлетске савременике, остала је иста. И на стази и ван ње. Топла, пажљива, искрена. И дан данас, кажу они који је познају, Зора је остала потпуно иста, на радост свих који су имали привилегију да је сретну. Па тако и нас, аутора ових редова. Увек радо виђен гост на свим атлетским такмичењима у Србији, Поморављу али превасходно Ћуприји. Пријатна и саговорник каквог новинари могу пожелети. И увек насмејана.

Улична трка у Ћуприји је за њу увек имала посебно место. Прилика да се сретне са својим пријатељима, познатим атлетичарима и од пре неколико година прилика да на стази бодри свију унуку, која по узору на своју баку ниже успехе на атлетској стази.

-Увек је био престиж доћи на ћупријску уличну трку. За нас атлетичаре из Ћуприје улична трка имала је посебно место и посебну дрaж јер трчимо предд својом публиком. Победити у Ћуприји је одувек много значило атлетичару, каже Зора.
Ћуприја је данас град који атлетику носи у генима, а један од разлога за то су људи попут Зоре Томецић, они који су оставили траг не само на стази, већ у људима.