Осамнаестогодишњи Игор Бајчета, члан Планинарског друштва „Зуброве“ из Ћуприје, проглашен је за најбољег високогорца јуниора Србије за 2025. годину. Ово престижно признање додељено му је за учешће у експедицији са групом „Alma Mons“ из Новог Сада, током које је успешно освојио врх Казбек на Кавказу, висок 5.054 метра надморске висине.
Казбек је један од највиших и најпознатијих врхова Кавказа и трећа по висини планина у Грузији. Његово име, преведено са грузијског, значи „ледена планина“, што у потпуности описује сурове и непредвидиве услове који владају на овој планини.

Овим успоном Игор Бајчета постао је најмлађи Србин који се попео на планински врх виши од 5.000 метара.
Успон на Казбек трајао је три дана и захтевао изузетну физичку припрему, издржљивост и менталну снагу.

– Било је питање да ли ће ме водич уопште примити у групу, с обзиром на то да имам само 18 година. Најтежи тренуци били су размишљање да ли ћу све успети да издржим и да ли ћу оправдати поверење које ми је указано да се нађем у експедицији планинара који су по годинама дупло старији од мене, каже Игор.
Експедиција је започела доласком у базни камп на око 3.000 метара надморске висине. Другог дана уследило је извиђање глечера, док је трећи дан првобитно био планиран за одмор. Ипак, због најаве лошег времена, донета је одлука да се управо тада крене у освајање врха.
– Од базног кампа до врха било нам је потребно осам сати, а исто толико и за повратак. Најтежа деоница била је последњих 500 метара висинске разлике, када планина показује сву своју надмоћ и екстремне услове, али сам знао да морам да издржим јер сам се добро припремио, истиче Бајчета.
Озбиљне припреме које су подразумевале кардио-тренинге, вожњу бицикла од 100 до 200 километара у једном дану, као и планинарење са тешким ранцем, биле су кључне за овакав подвиг, објашњава Игор.
Говорећи о самом спорту, Бајчета наглашава да планинарење не мора бити недоступно.
– Планинарење јесте скуп спорт када се говори о професионалном и високогорском нивоу, али за основно, рекреативно планинарење свако може да издвоји. Моја препорука почетницима је да крену полако, са лаганим пешачењем и успонима на околна брда, којих у нашем крају има много, а тек након стицања кондиције да размишљају о већим висинама, саветује он.

Љубав према планинарењу стекао је веома рано, уз оца који му је пренео и страст према бициклизму.
– Почели смо да пешачимо када сам имао осам година. У почетку су то биле дуге шетње у околини Ћуприје, а касније и успони на околне планине. Пешачење ми није било тешко, али јесте ранац, био је и већи и тежи од мене, па је отац носио торбу, присећа се Игор.
За њега, планинарење представља много више од физичке активности.
– Мени планинарење пре свега нуди здрав начин живота. Како сматрам да је планета Земља јединствена и непоновљива у универзуму, жеља ми је да се попнем на што више врхова и да сопственим очима видим те нестварне пејзаже које нам природа нуди, каже млади високогорац.
Бајчета је раније планинарио и на аустријским Алпима, активно се бави бициклизмом и кошарком, а његов успех има посебан значај за локалну заједницу, јер је први Ћупричанин добитник оваквог признања у области високогорства.
Овим резултатом Игор Бајчета стекао је право и могућност уласка у високогорску репрезентацију Србије, чиме му се отварају врата за будуће експедиције и могућност да оствари контакте са члановима других експедиција које освајају врхове широм света..
– Волео бих да мој успех мотивише и друге, јер ништа не може да се се мери са осећајем личног поноса и задовољства када померите своје границе, освајате нове “висине” и очима упијате призоре који се речима не могу описати, поручује Игор Бајчета.

This slideshow requires JavaScript.