Име Милице Барић нераскидиво је везано за харфу, а они који прате уметничку музику на концертима, сетиће је се као врсне солисткиње и камерне музичарке. Рођена је 1932. године у Ћуприји, и према речима њене ученице, Љиљане Несторовске, редовне професорке харфе и декана Факултета музичке уметности у Београду, са поносом је истицала своје порекло и име свог родног града. Четврто фестивалско вече Раванелиуса, посвећено је управо њој а коцерт “Прича о харфи”, две маестралне харфисткиње Љиљане Несторовски и Милене Станишић, испраћен је топлим и дуготрајним аплаузима публике, која је уживала у богатим и племенитим тоновима, највећег и најсложенијег инструмента са жицама које се трзају.

-Велика ми је част што сам био у прилици да Милицу Барић лично упознам, приликом њене последње посете родној Ћуприји, априла 2017. године на промоцији романа “Век једне жене”, Живке Радовановић Лилике. Тада нисам ни био свестан величине њеног имена и дела, које ће, сада знам генерације харфиста изговарати са дужним пијететом и поштовањем, истакао је Стефан Стаменковић, директор Установе културе.
Поред тога што је била непревазиђена харфисткиња Милица Барић, остала је упамћена као омиљена професорка и менторка својим студентима.

-Милица Барић је била наша професорка, менторка, наша друга мајка, која нас је усмеравала, подучавала и промовисала харфизам у Србији. На почетку њене каријере, на прсте једне руке могли су се избројати харфисти, данас говоримо о броју од стотину ученика који настављају мисију професорке Барић и постижу изузетне резултате градећи своје музичке каријере у земљи и свету, истакла је професорка Љиљане Несторовска.
Милица Барић била је редовни професор Факултета музичке уметности у Београду, а 2000. године основала је Удружење харфиста и пријатеља харфе Србије, а две године касније Међународни фестивал харфе у Београду. Добитница је признања Министарства културе Републике Србије за врхунски допринос националној култури. Милица Барић преминула је у децембру 2019. године у Београду.

This slideshow requires JavaScript.