СИНДРОМ ХРОНИЧНОГ УМОРА – НЕПРИЈАТЕЉ КОГА ЈЕ ТЕШКО ПРЕПОЗНАТИ

12. мај је Међународни дан подизања свести о синдрому хроничног умора. Тог дана удружења из целог света која се боре за права оболелих различитим активностима и перформансима указују на масовност овог озбиљног, али нажалост још увек недовољно истраженог обољења, од кога пати велики број људи широм планете. Као и прошле године, удружење СХУКС из Србије, чији је оснивач Ћупричанка Ина Игњатовић, послало је заједничку поруку са колегама из Хрватске и Словеније.

Ако будемо дејствовали удружено, много су нам веће шансе за успех. Сви ми имамо исти проблем зато што се болест не препозна на време, касно се постави дијагноза и то за исход има озбиљније последице по организам. Наравно, у том случају су и шансе за излечење битно смањене – каже Ина Игњатовић.

Удружење СХУКС 15. маја организоваће трибину о синдрому хроничног умора, која ће бити одржана у амфитеатру Високе медицинске школе, са почетком у 16 сати. Гости ће бити проф. др Бранислав Миловановић, кардиолог који се једини бави овом облашћу медицине у Србији а и шире, проф. Невена Петрушић са Правног факултета у Нишу, као и Сања Михајловић, педагог психотерапеут. Централна тема биће бројни здравствени и животни проблеми са којима се пацијенти свакодневно суочавају.

Синдром хроничног умора је поремећај који карактеришу озбиљне физичке тегобе и честе вирусне инфекције, као последица општег обољевања целог организма као система. Огледа се у јаким боловима у мишићима и зглобовима, тешком замору и исцрпљености при најобичнијим активностима који не пролазе најмање шест месеци упркос спавању и одмарању, мишићној слабости, когнитивној дисфункцији, имунолошкој преосетљивости на све вирусне инфекције и слабом имунолошком одговору, сметњама у варењу, срчаним и респираторним сметњама, али исто тако изазива озбиљну менталну исцрпљеност и клиничку депресију. Лек не постоји, а једина терапија су одговарајућа исхрана и суплементи.

Наше лечење је јако скупо. Ту су антиоксиданси, витамини и разна друга средства која не иду на лекарски рецепт, а да не говоримо о посебном режиму исхране. Ми без тога не можемо, а то изискује велики новац. Зависно од степена узнапредовалости болести прави се одговарајућа дијета, али многи пацијенти себи не могу да приуште ни најосновније намирнице које смеју и треба да уносе, а камоли да купују витамине и сва остала помоћна средства.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.