“Онолико колико ти даш атлетици, толико ће ти она вратити”, атлетска легенда Вера Николић

Први велики бисер ћупријске атлетске школе била је Вера Николић, атлетичарка која је чак 1084 дана, од 1967. до 1970. године, држала светски рекорд на 800 метара – 2:00,5. Вера Николић од самих почетака своје атлетске каријере више је од спортисткиње. Она је била симбол снаге, дисциплине и посвећености.
– Тренирај и само тренирај. Радом се може све, говорила је деценијама након свог великог успеха младим атлетичарима.

Рођена је 23. септембра 1948. године у Грабовици, код Деспотовца, али је њен живот и спортска каријера нераскидиво повезана са Ћупријом. Још као тринаестогодишњу девојчицу на школском кросу приметио ју је професор Александар Аца Петровић. Тај сусрет био је пресудан и почетак блиставе атлетске каријере која је Ћуприју заувек уписала на атлетску мапу света.
Већ 1964. године Вера постаје првакиња Југославије у кросу за старије јуниорке и јуниорска првакиња Балкана у кросу. Исте године трчи свој први рекорд, 400 метара за 57,3 секунде, а потом и 800 метара за 2:14,4, дисциплину која ће постати њен животни позив и уписати је у легенде атлетике.У наредне две године ова изузетна девојка из Ћуприје два пута обара сениорски рекорд Југославије на 800 метара.
На Европском првенству у Будимпешти 1966. године, са непуних 18 година, постала је европска шампионка са резултатом 2:02,8. Тог дана славила је Југославија, али највише Ћуприја. Цео град је изашао на улице. Петнаест хиљада људи чекало је своју шампионку, своју Веру. Обасута цвећем, загрљајима и пољупцима, плакала је од радости, јер је знала да је њен успех успех свих који су веровали у њу.
Две године касније, 20. јула 1968. године у Лондону, на стадиону „Кристал Палас“, поставила је светски рекорд на 800 метара – 2:00,5. Тог дана је, за само два минута, читав свет сазнао за Ћуприју и Веру Николић.
„Када је спикер прочитао резултат – 2:00,5 – знала сам да је оборен светски рекорд. Пала сам у траву и помислила: ‘Остварен је још један сан!’“, говорила је Вера.
Ипак, терет славе био је тежак. Олимпијске игре у Мексико Ситију 1968. године нису донеле очекивану златну медаљу. Превелика очекивања, огроман притисак, и она – тек пунолетна девојка. У полуфиналу је одустала. Тај пораз био је болан, али је показао и њену људску страну, осећајну и несаломиву, упркос свему.
Убрзо се разишла са својим тренером Ацом Петровићем и одлази у Загреб, где под вођством Леа Ланга наставља ново поглавље.

Њен повратак на атлетски врх догодио се 1971. у Хелсинкију, где је поново постала европска шампионка. Вера се вратила, снажнија него икад. На Олимпијским играма у Минхену 1972. године, представљала је Југославију и Србију, достојанствено, поносно, као симбол истрајности.
Са стазе се повукла 1974. године, са само 26 година – као двострука европска шампионка, светска рекордерка и легенда средњих пруга.
Током своје каријере, 69 пута је наступала за сениорску репрезентацију, 84 пута у свим селекцијама Југославије, три пута освајала титулу јуниорске првакиње Балкана, пет пута била међу три најбоље атлетичарке света.
Одликована је Орденом заслуга за народ са златним венцем, добитница Мајске награде, Златне значке СФКЈ, бројних плакета Атлетских савеза и у неколико наврата проглашена за спортисту године.
После каријере, Вера је свој живот посветила младима прво у Загребу, а потом у Атлетском клубу „Крушевац“, граду где се настанила са својом четворочланом породицом.

Вера Николић и улична трка у Ћуприји

Ћуприја је одувек са поносом истицала своју Веру. Ни један атлетски догађај у граду није пролазио без њеног присуства, а Улична трка за њу је имала посебно место. Често је долазила у родни град, а њено име се често помињало у контексту мотивације и промоције атлетике међу младима.
„Волим своју Ћуприју. Улична трка има посебно место у мојој каријери. Нека чудна, позитивна енергија ме обузме кад видим сву ову децу на стартној линији, знала је да каже.
-Највећу трему сам имала у Ћуприји. На Уличној трци сам учествовала осам пута и сваки пут побеђивала. Било је то време када су ћупријске атлетичаре бодриле од хиљаду до две хиљаде грађана, који су очекивали да се управо ви нађете на победничком постољу. И тако је морало бити, говорила је.

За нас новинаре био је бенефит да на уличној трци урадимо интервју са отреситом хитроногом дамом, која је на наша питања одговарала управо онако како је и трчала брзо и прецизно. Радо је говорила о својим успесима, породици, унуцима и са поносом истицала да и у пензионерским данима не одустаје од атлетских тренинга, па макар они подразумевали шетње и дуго ходање.

Атлетски митинг “Меморијал Вера Николић”

Легендарна Вера Николић преминула је 28. јуна 2021. године, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Исте године када је Србија изгубила своју највећу средњепругашицу, Ћуприја је добила манифестацију која ће чувати њено име за будуће генерације. На стадиону „Александар Аца Петровић“, само месец дана након њене смрти, одржан је Први атлетски митинг „Меморијал Вера Николић“. Први митинг одржан је истог дана када је званично отворен стадион “Александар Аца Петровић”, на дуго очекиваној тартан стази о којој је управо Вера деценијама маштала. Тај дан обележио је долазак атлетичара из готово свих бивших југословенских република и из целе Србије, али и присуство Верине породице и њених најближих атлетских сабораца који су са поносом и сетом говорили о годинама пријатељства и дубоког поштовања.

Емир Тука, један од најбољих европских средњепругаша и репрезентативац Босне и Херцеговине, својим доласком посебно је увеличао је други меморијал. „Част ми је да могу да будем у граду шампиона и у граду легендарне Вере Николић. Драго ми је и поносан сам што сам овде“, рекао је тада Тука, наглашавајући колико је Вера и даље инспирација младим генерацијама тркача.

Меморијални митинзи у част Вере Николић убрзо су постали традиција, па се од ове године одржавају и у Крушевцу и у Ћуприји, као трајни подсетник на величину једине српске сениорске светске рекордерке у атлетици. Ћупријски митинг наставио је да расте. На четвртом издању „Меморијала Вера Николић“ учествовало је више од 80 јуниора и сениора из Србије, Хрватске и Бугарске. Програм је обухватао трке на 100, 400, 800 и 1.500 метара, штафете и скок у вис. Поред младих атлетских нада, манифестацију су својим присуством подржала и велика имена српске атлетике, селектор Атлетског савеза Србије Един Зуковић, као и некадашњи шампиони Зора Томецић, Снежана Пајкић и Драган Здравковић.

Митинг у част Вере Николић данас је много више од спортског такмичења. Он је подсетник на живот, храброст и величину жене која је својим кораком поставила стандарде у светској атлетици, а својим примером наставља да покреће нове генерације — баш у граду из ког је потекла.

ЗАНИМЉИВОСТИ
* 1963. године победила је на градском кросу у Ћуприји.
* 1964. постаје првакиња Југославије у кросу за старије јуниорке и јуниорска првакиња Балкана.
* У седмом разреду добила је слабу оцену из физичког јер није знала одговор на питање:
*„Који су услови за признавање светског рекорда?“*
Само пет година касније – **постала је светска рекордерка!**

Њени рекорди и медаље остају трајна инспирација, али њена веза са Ћупријом иде даље од статистике, она је симбол спортске културе, дисциплине и љубави према атлетици која се деценијама негује у овом граду.