Памтимо овај дан, 28. јун, који нам се зарио у срца још давне 1389. године оставивши дубок ожиљак, али исто тако и чист образ. Пред сам Косовски бој записане су речи нашег вође: “Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе каква је сила која ме прати, него по томе колику светињу браним. Боље да нас унуци мртве памте, него да нас синови живе забораве.” Познати смо у свету по својој неустрашивости, верности, снази и поносу, чему ове реченице сведоче – могло се чути на видовданској свечаној академији, одржаној у сали Музичке школе “Душан Сковран”.

Церемонија је почела минутом ћутања за атлетску легенду Веру Николић, која нас је напустила у праскозорје великог празника.

Данас је један од најсветијих дана у нас Срба. Дан који нама Ћупричанима, ваљда због историјске повезаности са манастиром Раваницом, представља нешто посебно, неку врсту међаша који сваке године мери колико смо напредовали – истакао је у свом обраћању председник општине Ћуприја Јовица Антић.

Данас, када се Србија, а са њом и наша Ћуприја гради и развија, не треба заборавити оне који су својом крвљу и животима платили цену постојања своје државе. Без њих наша држава и наш народ не би опстали кроз векове ропства и векове страдања.