Са “Небеског брда” се све боље види, па и печурке. Терени су пребогати различитим врстама „шумског меса“, како гљиве популарно називају љубититљи ове врсте дружења са природом, па радо походе трене изнад река Миросаве, Зуброве, Mалог и Великог Грабара и околине.

На 10. јубиларне “Дане гљива” Удружења „Горун“, дошли су пријатељи готово из свих крајева Србије, од Сремске Митровице, Београда и Ваљева, до Копаоника и Власотинца. Сви углас говоре о изузетним теренима за гљиварење, искреном дружењу и великом гостопримству домаћина. Неки су ту од првих “Дана гљива” и кажу да ће доћи и наредне године.

Сунчица Јовић, потпредседница Миколошко гљиварског савеза Србије истиче да је у последњих неколоко година гљиварство узнапредовало, да се формирају нова удружења и да је све више младих поклоника гљиварења. Свакако, едукација је од примарног значаја, па Миколошко гљиварски савез Србије редовно посећује друштва, где држи обуку новим поклоницима гљиварења.

И овакви скупови су прилика за то. Поред дружења важно је преносити знање на нове, односно младе чланове – рекао нам је Радмило Пецић, председник Гљиварског друштва „Горун“.

Домаћа радиност је традиционално присутна на Данима гљива. Од меда и прозвода на бази меда и разних лековитих тинктура до домаће ракије, готово од свег воћа којке се узгаја на нашим просторима.

Туристичка организација општине Ћуприија у гљиварском туризму види будућност и ширење смештајних капацитета, нарочито у селима као што су Паљане и Иванковац, Биграница и Кованица, те Исаково и Старо село.

Будућност свакако припада малдима, па смо за крај ове приче са десетих Дана гљива оставили млишане, који су на једном штанду продавали домаће производе, гушчја и препеличја јаја, сирупе и сокове од коприва, крављи, овчји и козји сир.

This slideshow requires JavaScript.