НЕ ЗАНИМА МЕ РУСКИ ДРЕС, МОЈЕ РЕЧИ СУ НАМЕРНО ИЗОКРЕНУТЕ

Након писања руског портала “Спорт Експрес” о одличним играма дефанзивца Сочија Ивана Миладиновића и његовој жељи да након добијања руског пасоша једног дана и наступи за руску репрезентацију, штопер из Ћуприје у интервјуу за MONDO оштро је демантовао ове наводе.

“Ја сам давао интервјуе, али видим да су они доста додавали, да су изокретали пуно тога. Од сада било који руски новинар да ме зове, само слушалица на црвено и не јављам се. Могу да пишу шта хоће, не дајем им интервјуе више и то је то“, рекао је на почетку разговора за MONDO Миладиновић и открио шта се заправо десило и како је пренета информација да он чека позив селектора Черчесова.

“Ја причам добро руски, али има неких њихових питалица које ја баш најбоље не разумем, па су они то искористили. Питали су ме за пасош, ја сам рекао да се никада не бих одрекао нашег пасоша. Ако би могло да се добије двојно држављанство можда, зашто да не. Онда се не бих водио као странац у Русији, имао бих пуно могућности. Они су то мало искористили, мало нафиловали, шта да радимо.”

Иако је три године у Русији и са Сочијем прави запажене резултате, за Миладиновића постоји само један национални тим чији позив чека.
“Ту сам три године, а да би могао да добијеш пасош у Русији мораш минимум пет година да живиш овде. Ја нисам ни близу тога, а имам још шест месеци уговора са Сочијем. У преговорима сам са њима, али имам и пуно понуда ван Русије које су интересантне. Ни на крај памети ми није репрезентација Русије. Наравно да чекам и да би ми част била да добијем позив репрезентације Србије, али свестан сам да је јака конкуренција. Има ту простора да се напредује, да се добије позив, наравно да никада нећу одустати од тога”, искрен је Миладиновић.

Он је почео каријеру у Јагодини, али се у омладинским селекцијама за њега интересовала и Црвена звезда. Заправо је у једној школи црвено-белих почео да игра фудбал.
“Ја сам тад тренирао у приватној школи Црвене звезде. Они су тако с времена на време слали неколико играча у Београд у Звезду на пробу. Био сам на проби, на “Маракани” у петлићима, али остало је на томе да ћемо се чути, остати у контакту.То је кратко трајало и мој тадашњи тренер се преселио у Јагодину и позвао ме да пођем са њим. После сам кренуо да играм у Јагодини у млађим категоријама, па после и за први тим”, прича нам Миладиновић.

Висок је 189 центиметара, изузетно физички јак и рано је фудбалски сазрео. Већ са 17 је добио шансу да игра сениорски фудбал. Јагодина га је послала на каљење прво у своју испоставу Табане, а касније у Слогу из Краљева.
“Табане је било Српска лига, са 17 година сам играо ту пола године. После тога сам пола године био у Слоги из Краљева и играо другу лигу. Онда сам кренуо да играм за Јагодину, где сам наступао у Суперлиги и Првој лиги”.

Повремено је тренирао са клубом у сезони када је Јагодина остварила свој највећи успех и освојила куп, а имао је прилику да заигра и са Фредијем Адуом! Момак који је некада био представљан као “нови Пеле” је у једном тренутку стигао и до Јагодине…
“Сећам се, био сам ту, били смо на припремама заједно. Јако кратко се он ту задржао, није нешто ни играо. Понашао се као светска звезда, али играчки, на терену није то показивао”, открива нам Миладиновић.

Прву сезону у којој је био пуноправни члан сениорског тима Јагодине играо је у Суперлиги, а онда су “ћурани” са њим у срцу одбране две сезоне провели у Првој лиги Србије. Својим квалитетом је морао да се врати у највиши ранг. Добио је позив од Милана Ђуричића Ђумија и отишао у Раднички из Ниша.

“Играо сам добро, пуно ствари са научио од Ђумија. Јако квалитетан човек, ако не и један од најбољих тренера са којима сам сарађивао. Касније је он отишао и дошао је Драган Антић. Нисам се слагао са њим и ја сам тражио да идем из клуба. Договорио сам се са управом клуба да идем, иако нисам имао ништа договорено. Добио сам папире, а после неколико дана су ми изашле три понуде”, открио је он.

Једна од три понуде стигла је из Русије, а Сочију га је препоручио некадашњи фудбалер Јагодине, Вождовца и неколико руских клубова Никола Валентић.
“Рекао ми је да одем тамо иако је у питају друга лига. Имао сам понуде из Португала и Мађарске али дошао сам овде и може се рећи да сам погодио. Ушли смо прве године у Премијер лигу, сад смо већ две сезоне ту. Овде је прелепо, никад није хладно, град је на мору, до децембра је могло да се купа напољу. Све је лепо и ново јер су недавно овде одржане и Олимпијске игре”, препричава нам свој доживљај Сочија Миладиновић.

Једна од првих запажених партија у дресу Сочија дошла је на најдаљем гостовању које европски фудбал може да понуди. У септембру 2018. године Сочи је гостовао екипи СКА у Хабаровску, сибирском граду 9 000 километара удаљеном од обале Црног мора.
“То је било моје најдаље путовање. Летели смо 12 сати до Хабаровска. Замисли летиш 12 сати кроз једну земљу! Срећа па сам дао тај гол, играли смо нерешено, вратили смо се непоражени. Бар није џабе био толики пут”, присећа се својих почетака у Русији Миладиновић.

Следеће сезоне тим је играо у највишем рангу такмичења у Русији, а највеће појачање био је Александар Кокорин. Дугогодишњи репрезентативац Русије је одрадио затворску казну, а прве минуте на терену после скандала одрадио је заједно са штопером из Ћуприје у дресу Сочија.
“Знам да је имао тај скандал, да је био у затвору годину и по дана, али ја нисам стекао такав утисак о њему за пола године колико је играо са мном. Тотално други дечко, повучен, не знам шта се десило те ноћи. Сталожен као човек, а играчки је заиста фантастичан“, наводи Миладиновић.

У сезони када се Сочи борио за опстанак у Европи Миладиновић је постигао један од кључних голова. Донео је три бода свом тиму у мечу са Рубином поготком главом у 91. минуту.
“Тренутно ми је то највећи моменат у каријери. Поготово што је био гол за победу и нама врло битна три бода. Колико се сећам, још увек је било људи на стадиону, тако да су емоције биле фантастичне”, присећа се феноменалног гола на асистенцију Нобое српски штопер.

Када је дошао у клуб играо је други ранг такмичења. Сада су серијом сјајних резултата стигли до четвртог места Премијер лиге.
“Прошле сезоне је тим био нов, са много нових играча, нисмо сви били на припремама заједно, требало је то да се уигра. Прва полусезона је била јако лоша, али у другој полусезони и у текућој полусезони смо скупили много бодова. Нисмо изгубили 16 утакмица кући”, наглашава Миладиновић, који верује да овај тим може да се пласира у Европу.

“Сматрам да можемо у Европу. Можемо да будемо у првих пет или шест на табели и да следеће године изборимо квалификације за Европу. У доброј смо серији, сад је битно да прођемо добро припреме и да наставимо где смо стали”, истиче стамени момак из Ћуприје.

Са 26 година за њега тек долазе најбоље године у каријери, а истиче да је у животу све стекао тешким радом и великим залагањем. Ипак, брзо је отишао из Србије и навијачи на овим просторима га нису запамтили. На крају каже да би волео да се врати, али да се то неће десити ускоро.
“Наравно да бих волео да се пред крај каријере вратим и да одиграм још мало тамо. За сада немам никаквих планова, ја волим да све иде својим током”, завршава своју причу Иван Миладиновић.

Сада му преостаје наредних шест месеци да избори нови уговор у Сочију или да одигра што боље како би променио средину и отишао у неки још јачи клуб.  Било како било, Србија не мора да брине. Уколико дође позив, Иван Миладиновић ће се одазвати, јер је његов сан да заигра за своју земљу.

 

Извор:   mondo.rs

Фото:  Instagram miladinovic_ivan_

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.