ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛАНА КОЊОВИЋА

Да нисам сликар био бих паор – говорио је велики Милан Коњовић. За њега је сликарство било чудо, неухватљиво као равница. Коњовићева војвођанска равница слила се у Поморавље. Стопила, пронашла себе и полако опија својом лепотом Моравце, који као да су једва чекали да дела чудесног аутора стигну у њену питомину.

Захваљујући ангажовању директора Музеја “Хореум Марги-Равно” Новака Новаковића и серијалу под називом “Великани српске уметничке сцене 20. века”, већ шест година као део програма обележавања Дана општине Ћуприја, Ћупричани и комшије из околине имају прилику да уживају у делима највећих српских мајстора кичице.

Изложба под називом “Континуитет у ликовном стваралаштву Милана Коњовића” је пресек опсежног стваралаштва аутора који је иза себе оставио преко шест хиљада дела. Више од хиљаду слика налази се у Галерији “Милан Коњовић” у Сомбору, одакле долазе радови изложени у Ћуприји.

Свака изложба оваквог типа за мене је велики изазов, јер није лако направити избор слика чија ће тема одговарати укусу публике. У Ћуприји је постављен пресек Коњовићевог рада по фазама – каже кустос Небојша Васић, аутор поставке. 

Директорка Галерије “Милан Коњовић” Милена Рацков Ковачић је изразила велико задовољство и част што се налази у граду Душана Матића и Драгослава Михаиловића.

Дела Милана Коњовића не излазе често из галерије у Сомбору, али су ова прилика, Дан општине Ћуприја и љубазни позив директора Новаковића, допринели да поставка од 20 Коњовићевих дела нађе своје место и у моравској равници.

Изложба радова Милана Коњовића, као и све претходне из циклуса “Великани српске уметничке сцене 20. века”, велика је привилегија за грађане Ћуприје и Поморавља, који у свом окружењу имају прилику да погледају нека од дела најпознатијих домаћих аутора –  истакао је Новак Новаковић, директор Музеја “Хореум Марги Равно”.

Овај медијски пројекат је суфинансиран средствима општине Ћуприја. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Коментари

Be the first to comment on this article

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Иди на ТОП