Процењује се да у Србији због пушења превремено умре 15.000 становника годишње. Према упозорењима лекара, пушачи чине више од 90 одсто оболелих од канцера плућа и нема органа на који дувански дим не оставља последице. Наша земља је по броју оболелих од рака плућа на трећем месту у Европи, а по броју умрлих од ове болести, на другом месту, одмах иза Мађарске. Прошлогодишњи Светски дан без дуванског дима Србија је дочекала са око 32 одсто одраслог становништва које конзумира цигарете и друге дуванске производе.

Рак плућа други је најчешћи облик канцера у свету.

Пушење не само да изазива рак плућа, него је одговорно и за чак 17% смртних исхода насталих услед кардиоваскуларних обољења. Поред ових фаталних болести, пушење утиче неповољно и на органе попут гуштераче, јетре и бешике. Поражавајуће статистике за Србију говоре да је сваки трећи ученик средње школе барем једном у животу пробао цигарете а чак 11% свих средњошколаца каже да редовно конзумира дуванске производе. Упркос свим тим чињеницама, конзумација дуванских производа и даље остаје неискорењена.

С циљем подизања свести о овом проблему и допирања до што већег броја људи, потребно је едуковати најмлађе чланове популације о опасностима и здравственим ризицима које ова лоша навика носи са собом. Оно на чему се такође потенцира у оквиру досадашњих кампања јесте забрана излагања деце дуванском диму (нарочито у затвореним просторима, попут вртића, аутомобила, кафеа, играоница и сличног), али се такође наглашава и улога целокупне заједнице у подстицању постојећих пушача да се одрекну ове штетне навике, како би постали узор будућим поколењима која треба да живе без дуванског дима.

Посебна пажња се мора усмерити на активности с циљем унапређења информисаности опште јавности о последицама пасивног пушења по здравље, пре свега најмлађе популације, јер 77% младих живи у домовима где су изложени дуванском диму, односно 66% има једног или оба родитеља који пуше. Међутим, у претходној деценији, у свету и у Србији је у порасту употреба дуванских и никотинских производа који раније нису били на тржишту или је њихово коришћење било ограничено на неке земље или поједине циљне групе као што је то у случају наргила.

Истраживања спроведена у Србији показују пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Као и у многим другим земљама, у Србији су се претходних година на тржишту појавили загревани дувански производи. Код ових производа дуван се загрева на нижој температури у поређењу са пушењем цигарета, чиме се ствара аеросол који садржи различите супстанце. Ради се о производима који садрже никотин и који код младих који никада нису користили друге дуванске производе може довести до стварања зависности и преласка на друге дуванске производе. Због чињенице да су ови производи нови на тржишту, нема довољно података о дугорочним ефектима њиховог коришћења. У Србији је ове производе икада током живота користило 7,0% ученика првих разреда средњих школа. Стога се у оквиру Националног дана без дувана наглашава да употреба свих производа који садрже никотин изазива зависност, а да су млади посебно осетљиви на његово дејство. 

У оквиру обележавања Националног дана без дувана у календару здравља пушачи се подстичу да оставе пушење. С тим циљем Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је у јуну 2022. године покренуо бесплатну телефонску линију. Одговори на питања пушача који размишљају да престану да пуше или су то већ одлучили, као и оних који су већ престали и покушавају да одрже непушачи статус, могу се добити сваког радног дана од 11 до 14 часова позивом на број 080 020 0002.